Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1321
    Пратите нас

    Стратегија државног власништва и управљања привредним субјектима  могла да буде значајан корак напред у пословању државних предузећа уколико се тачно буде знало шта је чија надлежност, а да управљање буде препуштено професионалном менаџменту, сматра професор Економског факултета, Љубодраг Савић.

    Влада Србије је Стратегију усвојила за период до 2027. године и њом успоставила централизован систем управљања привредним субјектима који су у власнижтву државе Србије. Савић сматра да би то могао да буде значајан помак у односу на садашњу ситуацију, када се не зна тачно шта је чија надлежност јер је било преплитања неколико министарстава у раду предузећа у државном власништву, па се делила и одговорност, што углавном није добро.

    Стратегија je корак напред

    По његовом мишљењу, централизација одговорности и надлежности где ће једно тело у оквиру Министарства привреде да буде задужено готово за сва јавна предузећа могао би да буде најједноставнији и најефикаснији начин.

    „Сада први пут држава Србија, односно влада хоће да уведе ред, да каже ако је Електропривреда Србије под надлежношћу Министарства енергетике, министар за енергетику је одговоран за пословање тих предузећа. А ако се ради о неком другом предузећу које није из области енергетике одговорно је Министарство привреде и ту сада нема неке нејасноће“, каже Савић за Спутњик.

    Електропривреда Србије
    © Sputnik / Спутњик
    Према Стратегији о централизованом систему управљања за сва предузећа у власнижтву државе надлежно је Министарство привреде. Изузетак је направљен према предузећим из области енергетике за која ће бити одговорно Министарство енергетике.

    Према усвојеној Стратегији, Министарство привреде ће бити то које ће обављати централизовану власничку функцију. Изузезтак је направљен према предузећима из области енергетике, која ће и даље остати под капом  Министарства енергетике.

    Важна је надлежност, али је кључно управљање

    Циљ Стратегије, која је први пут усвојена у Србији, јесте да се, како је објашњено, ефикасним управљањем привредним субјектима повећа корист од државног власништва за државу и грађане и заштите општи интереси државе.

    Савић ипак сматра да је од надлежности важније управљање тим предузећима.

    „То је кључно питање, а колико сам видео, држава размишља о увођењу такозваног корпоративног управљања, где ће дефинитивно у Србији, као и у целом свету да постоји државно или јавно власништво, али где ће држава бити само власник предузећа“, каже наш саговорник.

    Управу ће, како очекује, препустити менаџерима, али не као до сада некима који су постављени а у ствари држава вукла конце па би они на крају године исказали добит и уплатили у буџет државе оно што јој припада. Већ следеће године би им, међутим, држава гарантовала за кредит који подигну, што значи да предузеће претходну годину није завршило са добити, како се то приказивало.

    © CC0 / Pixabay
    Још значајније од надлежности је управљање државним предузећима које би требало да буде препуштено професионалном менаџменту, чије би резултате мерила држава.

    „Очекујем да ће се таква ситуација избећи, а то је једино могуће ако је држава власник, она поставља циљеве, бира управу. Управа, при том, има потребну самосталност да оствари планиране циљеве, а држава мери пролазно време и оцењује да ли се остварују циљеви који су планирани“,  сликовито објашњава ред ствари Савић.

    Опоравак до 2027. године

    Ако се, пак, ти циљеви не остварују онда ће бити предузете одређене мере, напомиње наш саговорни и додаје - ако то тако буде то је значајан помак у односу на садашњу ситуацију где нема политике чистих рачуна, када се не зна ни надлежност, ни ко сноси одговорност.

    То што је Стратегија донета за период до 2027. године он види као знак да држава рачуна да ће се та предузећа опоравити до тада, при чему ће Министарству привреде бити потребно време да се кадровски оспособи за тај посао. Ако оно добије пуну надлежност над неколико десетина предузећа у државном власништву то, како каже, није могуће радити са постојећим кадровским потенцијалом.

    На питање да ли оваква Стратегија значи да та предузећа остају у државном власништву и да неће бити приватизована у међувремену, он каже да све зависи од тога шта држава хоће да уради.

    контролна соба предузећа које се бави дистрибуцијом електричне струје
    © CC0 / Pixabay
    Пандемија нас је научила да је јако важно да држава има контролу над великим, инфраструктурним предузећима.
    Научили смо лекцију
    „Како ја видим ствари у држави Србији, нисам сигуран да ће држава да приватизује неки већи број предузећа. Мислим да су и они препознали да су велика, инфраструктурна предузећа врло важна и да је важно питање ко њих контролише. Поготово је то дошло до изражаја  у пандемији. Сви који су имали могућност да контролишу економију у смилсу ресурса, тржишта, лакше су прошли кроз пандемију“, истиче саговорник Спутњика.

    Он подсећа како су и државе са јаким привредама од почетка корона кризе доспеле у проблеме јер су биле потпуно неприпремљене на ситуацију када су због покиданих ланаца снабдевања остале без увозних компоненти неопходних за производњу. Колико год се на политичкој сцени водила борба између суверениста и глобалиста, ова економска криза је, како сматра, показала да су много оптпорније биле економије у којима је удео домаћих компоненти био већи. Мислим да смо сви ми, заједно са државом, научили лекције, закључио је Савић.

    Тагови:
    управљање, надлежности, стратегија, јавна предузећа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога