Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 261
    Пратите нас

    Недетониране авио-бомбе бачене на Београд 1999. године и даље се налазе на 16 локација распрострањених на територијама седам опшина главног града Србије – Барајево, Звездара, Земун, Обреновац, Чукарица, Раковица и Вождовац. Иако је то податак из званичне евиденције надлежних служби, није искључено да их на тим местима – има више.

    Информације о заосталим авио-бомбама Центар за разминирање добио је директно од НАТО-а.

    Недетониране НАТО бомбе у Београду

    Чак и с тим информацијама, тачне врсте бомби и даље нису познате. Зна се да су тешке од по 250 килограма до око једне тоне. У најгломазније стаје најмање 400 килограма експлозива.

    „Зависи од саме бомбе, њене намене, које је њено дејство требало да буде, где је требало да буде усмерена, шта је требала да одради... Од свега тога и још много услова зависи врста пуњења и дубина пенетрације у земљу“, објашњава за Спутњик директор Центра за разминирање Бојан Гламочлија.

    Карта минске ситуације у Србији, април 2021. године
    © Фото : Спутњику уступио Центар за разминирање
    Карта минске ситуације у Србији, април 2021. године

    Једна насељена локација у близини Звездарске шуме гађана је четири пута. Не зна се која од тих бомби се није активирала нити ког је типа. То може да се утврди једино приликом уклањања. На основу тога одређују се начин обезбеђивања локације и радијус евакуације. Пројекат за уклањање обезбеђен је 2007. године, али не и новац.

    До тада, људи који живе у близини тог и других места са бомбама стрепе од насумичне детонације, иако их стручњаци уверавају да разлога за бригу нема, због дубина које су НАТО бомбе досегле, а које могу да буду веће и од 20 метара.

    „То је изузетно много експлозива. Она је намењена и направљена да уништи циљ на који је бачена. Док год се та бомба налази у земљи, постоји опасност да се активира. Ти упаљачи су направљени да одраде своје на том циљу. Међутим, нешто се деси, они затаје и не одраде, а све те бомбе имају најмање по два, три или више упаљача, који су направљени баш да бомба не би затајила. Ипак, то се десило и ви у тренутку не знате да ли један од тих упаљача може да одради“, појашњава Гламочлија.

    Због дубина и локација на којима се налазе, уклањање бомби није једноставно, а притом је скупо.

    Бомбе се уништавају на месту проналаска или локацији коју МУП за то одреди, у зависности од процене деминера из Сектора за ванредне ситуације, који одлуку доноси на основу врсте и стања бомбе и упаљача и проходности приласка упаљачу.

    Обука деминера Центра за разминирање
    © Фото : Спутњику уступио Центар за разминирање
    Бомбе се уништавају на месту проналаска или локацији коју МУП за то одреди

    Где има дима – има и ватре

    Према евиденцији Центра за разминирање, на територији Републике Србије налази се укупно 150 локација за које се сумња да су загађене недетонираним авио-бомбама заосталим из НАТО бомбардовања 1999. године. Искуство стручњака, међутим, говори – када се крене трагом једне авио-бомбе, сазна се за још неке које се налазе тик уз њу, а нема их у евиденцији.

    Евиденција недетонираних бомби из Првог и Другог светског рата, попут оне која је недавно пронађена на Чукарици, не постоји. Оне се проналазе случајно, обично на градилиштима.

    „Мора да се утиче на свест људи, радника, поготово оних који се баве земљаним радовима, ископавањем. Мора да се води рачуна о томе да они буду ти који ће први успети да препознају све те експлозивне остатке рата који се налазе у Србији“, поручује Гламочлија.

    Уклоњена авио-бомба из Другог светског рата на Бановом брду у Београду
    © Фото : МУП Србије
    Бомба из Другог светског рата пронађена на Чукарици

    Привлачење донатора

    Центар за разминирање израђује пројекте, води евиденције и покушава да обезбеди новац за уклањање заосталих бомби, чак и од међународних донатора.

    „Надамо се да ће се пронаћи та средства и да ћемо кренути у реализацију вађења ових бомби, али ми имамо и друга горућа питања. Многе површине су под касетним бомбама и минама, тако да у Србији имамо баш доста проблема по питању мина, касетних и других бомби“, напомиње Гламочлија.

    Крајем септембра прошле године, у Гроцкој је отворен Центар за обуку деминера по међународним стандардима. Тада је спроведен и први курс за разминирање који је признат у целом свету. Завршило га је 10 деминера.

    Деминери се обучавају у Гроцкој
    © Фото : Спутњику уступио Центар за разминирање
    Деминери се обучавају у Гроцкој

    „Радили смо по француском програму, с француским инструкторима, чија је стручност на нивоу ’ЕОД 3 плус‘ (IMAS Level 3+ Explosive Ordnance Disposal). То је највиши ниво у разминирању. Они имају огромно искуство. Радили су разминирања у више од 20 земаља, тако да смо ми достигли одређени ниво у разминирању, не само у региону, него и у свету“, истакао је Гламочлија.

    Због тога што у свету постају све препознатљивији, из Центра за разминирање очекују веће међународне новчане донације за уклањање заосталих експлозивних направа у нашој земљи. Република Србија сваке године издваја средства за чишћење мина у околини Бујановца.


    Сазнајте: Kако је Америка одбила глас Јевтушенка против бомбардовања Србије

    Прочитајте још:

    Тагови:
    бомбардовање, рат, експлозив, Београд, бомбе
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога