Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    713210
    Пратите нас

    С обзиром да институције на Косову и Метохији не могу да обезбеде мир српском народу и неалбанцима, те да опстанак Срба зависи од међународних снага, повлачењем Кфора и Унмика ослободио би се простор за деловање албанских екстремиста и довршење етничког чишћења. Неки у том повлачењу виде излазну стратегију Запада јер Србија неће да призна Косово.

    Овако вест да ће једна од великих сила ускоро тражити повлачење међународних снага са Косова и Метохије коментарише председник Одбора за КиМ Скупштине Србије Милован Дрецун.

    Информацију о томе, јавности је пренео српски председник Александар Вучић, уз напомену да би повлачење Унмика и Кфора била „катастрофа за све нас“. На питање, о којој великој сили се ради, Вучић је рекао да не може да саопшти јер су то обавештајни подаци из официјелних извора.

    Кфор и Унмик спречавају етничко чишћење Срба

    Довршењу пројекта етничког чишћења, Приштина се, изгледа, упорно нада, наводи Дрецун, а такав план резултирао би угрожавањем безбедности српског народа што Србија не би дозволила.

    Приметно је, додаје Дрецун, да приштинске институције јачају војне капацитете – усвојен је војни буџет који је скоро двоструко већи од буџета из претходних година, а Косовске безбедносне снаге учествују у војним вежбама НАТО, као што је највећа војна вежба НАТО у Европи - „Бранилац Европе 20121“.

    „Имајући у виду и да их поједине НАТО земље интензивно наоружавају и обучавају, да су структурисани као права војна организација, потпуно је јасно да би те снаге евентуално биле употребљене за реализацију аспирација Приштине да север КиМ стави под пуну контролу и да протера Србе са целе територије КиМ. А једини начин да то ураде је да нема Кфора“, наглашава наш саговорник. 

    Одлазак међународних снага узроковао би и отварање питања неких других територија које су на удару великоалбанског сепаратизма, додаје он.

    „То су опасне идеје. Они који предлажу тако нешто играју се ватром и изгледа да желе да изазову свеопшту дестабилизацију, не само Србије, не само на КиМ, него и целог региона“, истиче Дрецун. 

    Дрецун наглашава да повлачења међународних снага нема док год је на снази Резолуција 1244 – улога Унмика је маргинализована након реконфигурације којом је главна административна улога на КиМ пребачена на ЕУ и Еулекс, али он је ипак присутан и докле год постоји, постоји и Резолуција 1244.

    „Ако би се, евентуално мењала Резолуција тако да се Унмик повуче, морало би да се добије сагласност свих чланица Савета безбедности, али ту су Русија и Кина. Изгледа да неко заиста покушава да створи ситуацију у којој би се рекло да је Косово самостална и независна држава која више није под патронатом УН и на тај начин се, изгледа, тражи излазна стратегија ако Србија не прихвати да призна Косово“, каже Дрецун. 

    Та излазна стратегија, према Дрецуновим речима, подразумева заобилазни пут којим би се за КиМ обезбедио статус независне државе са свим њеним прерогативима, упркос томе што Србија не признаје да призна независност Приштине.

    Повлачење међународних снага  не пролази у СБ УН

    О Савету безбедности као јединој адреси којој се треба обратити када се говори о евентуалном повлачењу међународних снага са КиМ говори и професор међународног права са Правног факултета у Београду Бојан Милисављевић. Уз ограду да се ради о спекулацијама, а не о званичном предлогу, он напомиње да је врло вероватно да се о томе разговарало у кулоарима међу неким од сталних чланица највишег тела УН.

    „Савет безбедности је адреса на којој се одлучује о томе хоће ли мандат међународних снага бити обустављен или мењан. Врло је могуће да су консултације између чланица СБ у току и да је то изашло као информација. Али, то не значи да би таква одлука била усвојена јер би на нашу иницијативу, наше савезнице, Русија и Кина по том питању биле резервисане“, објашњава Милисављевић. 

    Хипотетички говорећи, уколико снаге УН буду повучене са Косова и Метохије, Резолуцију 1244 морала би да замени нова резолуција СБ, додаје Милисављевић.

    „Ако говоримо о интересима Србије, свакако је боље да међународне снаге остану на КиМ. То је нешто што гарантује неки облик заштите за наше људе, културну баштину и све остало што је важно за нас“, сматра Милисављевић. 

    Повлачење КФОР-а захтева нови план Србије

    За некадашњег обавештајног официра Војске Србије Љубана Карана, најава о повлачењу Унмика и Кфора није изненађење. О томе је било незваничних разговора, подсећа он, када су западне силе одлучиле да од Косовских безбедносних снага направе Војску Косова.

    „Тада су они донели план о томе да се Кфор повуче и да све оно што имају оставе Косовским безбедносним снагама, које би наводно штитиле све становнике Косова. То је стара идеја, али за нас је то стварно катастрофа. Први пут сада имамо нешто опипљиво од те најаве, барем обавештајне податке, ако не неке друге. До сада је све било на нивоу „рекла-казала“ или су у питању биле закулисне игре“, каже Каран. 

    Сада на видело избија план западних сила о формирању такозване Војске Косова и формирање база за њу, додаје Каран. Према његовим речима, прва база планирана за Војску Косова била би на брду Црнуша, одакле би цео север Косова могао да буде контролисан. Са формирањем Војске Косова поготово би били угрожени Срби у енклавама.

    Вести о повлачењу Унмика и Кфора још треба проверити, додаје Каран.

    „Ако су тачне, онда морамо да направимо нови план у вези са КиМ и да стриктно поступамо у складу са њим, а не са плановима које би нам наметнула, оно што погрешно зовемо - међународна заједница, која у ствари представља моћне западне силе“, закључује Каран. 

    Српски председник најавио је да ће у наредним данима разговарати са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом како би он својим утицајем у Алијанси учинио да до тога не дође и нагласио да је сусрет са Столтенбергом од посебног значаја.

    Тагови:
    КиМ, повлачење, Унмик, Кфор
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога