Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    4671
    Пратите нас

    По кулоарима Самита „Брдо – Бриони“, међу представницима држава које нису чланице ЕУ, а подржале су брисање граница кроз „мини Шенген“, говорило се и о моделу ближе сарадње у региону по узору на ЕУ. Управо то одговара плану Брисела о проширењу у више брзина и концентричним круговима Уније.

    Зато Зоран Миливојевић, бивши дипломата, није изненађен што се и о томе, иза сцене, причало међу балканским лидерима. Сасвим извесно је, додаје он, да је овај регион у сфери утицаја запада и да је циљ да се на њега потпуно простре евроатлански концепт, односно - ширење НАТО и улазак у ЕУ. Зато није ни чудно што ЕУ подржава овакво приближавање кроз мали Шенген и све што је у функцији побољшања односа у региону.

    Балканска „ЕУнија“ држи регион на оку

    „На тај начин ЕУ остварује и оне глобалне функција које су координиране са Вашингтоном, а то је супротстављање утицајима других земаља, пре свега Русије, Кине, Турске... То је оно што може да се идентификује као посебан интерес земаља које су у процесу приступања Европској унији, а кога нема на видику. Дакле, јачом сарадњом између земаља Балкана постиже се њихова конкурентност ради приступања ЕУ, уколико се политика проширења уопште и врати,“ објашњава наш саговорник.

    Из тог разлога не чуди, додаје он, да је састанак Брдо-Бриони био управо у тој функцији, јер се све односи на оне државе које нису чланице, а које припадају кругу земаља региона које су од посебног интереса за ЕУ.

    „Пошто ЕУ говори да је западни Балкан од посебног интереса за њену безбедност и стабилност онда се свакако подразумева и неки ниво сарадње. У недостатку правог проширења и пријема у ЕУ ово би могло да буде решење  -већа сарадња између држава, јачање економске и политичке позиције региона и постизање веће сарадње са ЕУ. Односно, да се права, фондови и све оно чиме се ЕУ бави, преточи и на овај регион независно од пуноправног чланства,“ објашњава Миливојевић.

    Кад не може право проширење…

    Европска унија, напомиње саговорник Спутњика, тек треба да се изјасни о проширењу, али прво мора да реши институционалне реформе, а пре свега оне настале после Брегзита и Ковида 19, али и свих турбуленција које постоје између суверениста и либералних демократа. Тако да о проширењу није реално размишљати на неки краћи, па чак ни на средњи рок.

    „У том смислу, има резона и основа да се овај регион посвети себи како не би заостајао, а са друге стране да се не би компликовали односи у самом региону,“  напомиње Миливојевић.

    Чињеница да је једино Приштина била та која се противила оваквом виду „балканског“ удруживања, по Миливојевићу значи да може да остане изоловано острво у регији која чека на пријем у Европску унију.

    Приштина бира Србија или мини ЕУ

    „Једино што је валидно за Косово и Метохију је реал-политика, односно да се косовско питање реши онако како једино и мора да се реши – на основу међународног права, Резолуције 12 44 и дијалога о нормализацији односа и некаквог споразума који би ишао у прилог коначног решења. Приштина инсистира на потврди државности, али то није могуће. Ако то не разумеју, остаће изолована територија под мандатом УН-а и у сваком смислу ће зависити и од региона али пре свега од Србије,“ објашњава Миливојевић.   

    Наш саговорник напомиње да би резултат Самита у Словенији могао да буде и свест Брисела да је дошло до губљења поверења у ЕУ у овом региону и да је политика проширења на дугом штапу.  

    Подсећања ради, 2016 године Америка је предложила план ЕУ за пријем „уједињеног“ Балкана по убрзаном поступку у такозвани други ешалон ЕУ. Притом је разрађен и политички део, то јест дефинисан начин политичке сарадње „Б“ чланица (западни Балкан) и ЕУ, док се не стекну улови за проширење Европске уније.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Балкан, Мали шенген, проширење ЕУ, ЕУ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога