Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    47150
    Пратите нас

    Користећи ослабљен међународни положај Грчке, Вашингтон, Берлин и Брисел траже од Атине да се приближи Приштини, како би они остварили своје интересе и тиме спремају нови удар на Србију, упозорава Зоран Миливојевић, дипломата у пензији, после најаве Грчке да у Приштини отвара Канцеларију на нивоу политичких директора.

    Миливојевић сматра да иако за сада Грчка остаје на позицији да неће признати тзв. државу Косово, подизањем нивоа ниво односа са Приштином ствара амбијент који води ка признању, што би могло да утиче и на оне чланица ЕУ која нису признале Косово, пре свега на Словачку и Румунију.

    Грчка најслабија карика

    „Чињеница је да је недавно Приштину посетио градоначелник Атине а да је у најави и посета министра спољних послова Грчке. То је већ политички знак да ти односи иду узлазном линијом и да се крећу у правцу признања међународно правног субјективитета идентитета Косова од стране Грчке,“ упозорава наш саговорник.

    Грчка је, како каже, најслабија карика међу пет држава ЕУ које нису признале Косово, а нема ниједан унутрашњи директан мотив за став о непризнању Косова, за разлику од осталих држава које ЕУ које до сада нису признале Косово.

    „Шпанија има опасност од сепаратистичких тенденција у Каталонији и проблеме око Гибралтара од раније, у случају Кипра је то јасно због сепаратистичких тенденција које су и формализоване покушајем да се север Кипра прогласи за државу. Што се тиче Словачке и Румуније постоји опасност због специфичног положаја и њихових односа везаних за Мађарску,“ објашњава наш саговорник.

    Могући разлози да Грчка призна Косово

    Кључни разлог због кога Грчка не може бити на путу да призна Косово је Кипар, верује Миливојевић, имајући у виду да је Кипар за Атину државно и национално питање број један.

    „Међутим, разлог зашто Грчка може да крене овим путем  може се тражити у томе да је ово држава која је претрпела највећу економску штету после кризе из 2008. године због чега је њен међународни положај значајно опао и у ЕУ, и зато је постала подложна за утицаје. Везано за ту позицију покварили су се и односи између Вашингтона и неких земаља ЕУ са Турском због чега је јужно крило НАТО и јужно крило ЕУ постало проблематично а ту су дошли до изражаја и проблематични грчко-турски односи,“ напомиње Миливојевић. 

    Због тако лошег положаја у међународном смислу на Грчку је порастао утицај западних држава које покушавају да Грчку усмере према извршавању главних интереса трансатлантске заједнице, а да као компензација за то буде да њен утицај на југу ЕУ порасте и да она постане примарна држава у погледу онога што треба да буде стратешки интерес западне алијансе.

    Осим што би Грчка овим потезом добила одрешене руке за деловање у региону, уједно би, примећује Миливојевић, средила и потенцијали проблем који би могао да настане са алабанском мањином у Грчкој у склопу великоалбанског пројекта уколико би његова реализација постала ревноснија и отворенија.            

    Косово као Северна Македонија

    Миливојевић подсећа да је на сличан начин Запад преко Грчке пре неколико година решио питање имена Северне Македоније.

    „Својевремено је влада Алексиса Ципраса решила питање имена Македоније у корист трансатлантских интереса после чега је Македонија постала чланица НАТО. У том смислу се сада врши притисак да и Грчка преломи, да  повуче ногу и призна државност Косова и да се на тај  начин оствари утицај трансатлантске заједнице на овим просторима,“ објашњава наш саговорник. 

    То би, верује он, ослабило позицију Србије и чврст став петорке у ЕУ о непризнавању Косова и тиме отворило простор за деловање према неким другим чланицама које спадају у ову групу.

    Словачка и Румунија следеће на реду

    „Мислим да би на првој линији притисака биле Румунија и Словачка. У Румунији расте утицај Вашингтона као и у случају Грчке и ту би могло да се преломи, поготову што је положај мађарске мањине у Румунији мање проблематичан него што је то положај мађарске мањине у Словачкој," наводи Миливојевић.

    Словачка би, сматра он, ипак могла пре да буде следећа на реду, имајући у виду да су ставови Шпаније и Кипра најтврђи јер су те две државе директно суочене са сепаратизмом и њихови ставови према непризнавањем Косова су директно повезани са њиховим националним и државним интересима.

    "Међутим, уколико би они искочили и признали независност Косова довели би у питање сопствене интересе и отворили могућност да сепаратистичке тенденције буду глорификоване,“ констатује Миливојевић.

    Тагови:
    признање независности Косова, Косово, Грчка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога