Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 6412
    Пратите нас

    Група седам најразвијенијих земаља Г7 близу је споразума о глобалном порезу на добит мултинационалних компанија. Тиме би се отворио пут да буде постигнут глобални договор у оквиру ширих светских економских форума – ОЕЦД-у и Г20. Оцена светских стручњака је да би то изазвало највећи потрес на пољу међународног опорезивања у последњих сто година.

    Споразум, уколико буде постигнут, преноси Фајненшел Тајмс, озбиљно ће умањити способност мултинационалних компанија да преусмеравају добит према државама и територијама са ниским пореским стопама.

    Највећи потрес у светској пореској политици

    „Ради се о томе да се под контролу ставе мултинационалне компаније, да не би избегавале порез и да би се порези на профите плаћали тамо где је највећа продаја њихових производа. Тако би се нивелисале разлике у опорезивању и спречиле да „трком ка дну“, како се то каже, систематским смањењем пореза привлаче мултинационалне фирме, које онда склањају профите у пореске рајеве. У том смислу, то је добра идеја, али биће проблем да се она имплементира“, објашњава стручњак за међународну економију и професор на Економском факултету у Београду Иван Вујачић.

    Сада је, додаје он, најважније да предлог добије подршку ОЕЦД-а и да 139 земаља, партнера ове организације, примене те одлуке.

    „Тај други део ће мало теже да иде, али цела ствар се неће односити на мале и средње фирме. Односиће се, пре свега на највеће мултинационалне компаније, које су највећи носиоци ствари као што је избегавање пореза, аутсорсинга, сељења производње у друге земље ради нижих трошкова производње и играња на профит тако што се не плаћа порез тамо где се врши продаја производа“, каже он.

    Идеја о глобалном опорезивању у теорији је стара, додаје он, али се односила на финансијске институције. Сада је идеја измењена, али је у основи слична првобитном концепту и, што је најважније, добила је политичку подршку неких од економски најмоћнијих земаља.

    Пандемија уводи глобални порез

    Изгледа да је чињеница да је пандемија коронавируса са једне стране испразнила државне благајне, а са друге енормно увећала профите међународних интернет концерна, као што су Амазон, Мајкрософт, Гугл или Фејсбук. То су били окидачи да се администрација америчког председника Џозефа Бајдена здушно заложи за идеју глобалног опорезивања.

    Министарка финансија САД Џенет Јелен изјавила је почетком априла да је глобализација довела до тридесетогодишње трке за нижим порезом. Међутим, државама су, додала је она, потребни „стабилни порески системи“ како би имале довољно прихода за улагање у важна јавна добра и како би могле да реагују на кризе. У прилог Јеленовој констатацији вероватно је највише ишла у прилог чињеница да је 55 високопрофитабилних америчких компанија у 2020. остварило приход  од 40 милијарди долара, а да у амерички трезор нису уплатиле ни цента пореза (стопа пореза на добит у САД износи 27 одсто).

    Јеленова је предложила глобалну пореску стопу од 21 одсто, а подржале су је Француска и Немачка. Немачки министар финансија Олаф Штолц, изјавивши у интервјуу немачком Цајту и француском Фигароу да нема шта да приговори америчкој идеји, док је његов француски колега Бруно Лемер додао да би се његова земља сложила са предлогом уколико би он био плод договора.

    Обојица министара изразили су уверење да би договор у оквиру ОЕЦД могао да буде постигнут на лето, са циљем опорезивања великих корпорација, првенствено дигиталних компанија. У међувремену, постигнут је и компромис око стопе, која је пала са предложених 21 одсто на 15 одсто. Подршку глобалном порезу дала је и Италија, председавајућа Г20, чији је министар финансија Даниеле Франко изјавио да је амерички предлог „још један важан корак“, као и да су изгледи за реформу међународног пореског система „сада конкретни“.

    Европљани ће, према Вујачићевом мишљењу, бити задовољни ако предлог буде спроведен, због проблема са великим ИТ компанијама, претежно америчким, које по мишљењу ЕУ не плаћају довољно пореза.

    Брисел је, подсећамо, недавно остао празних џепова у два случаја које је водио пред европским судовима. Европска комисија изгубила је парницу против Амазона у Луксембургу када је тражила доплату пореза, а исто се десило пред ирским судом против Епла због неплаћања пореза (тај случај ће ускоро бити изнет пред Европски суд).

    Штавише, порезници у Луксембургу су Амазону, чије је европско седиште у тој држави, одобрили повраћај пореза у износу од 56 милиона евра, иако је ова компанија током пандемије за трећину повећала своје приходе, на око 42 милијарде евра.

    Мултинационалне компаније ће морати да се прилагоде

    Ако буде уведен, глобални порез неће утицати на развој светске економије.

    „Мултинационалне компаније су, наравно, велики играчи, неке од њих имају приходе веће од БДП-а неких држава. Утицаће на њих, али пре свега у профитном делу. Не мислим да ће то водити било каквој рецесији. Мислим да ће се адаптирати, биће принуђене на то. Налазиће се начина да се покуша да се нешто избегне, али сада није питање да ли ће порез да се уведе, већ како ће да се спроведе, а то захтева велики број норми и прописа који би довели до тога да до рупа не дође“, каже Вујачић.

    Међутим, идеја о глобалном порезу није наишла на добродошлицу баш свуда. Тако мађарски министар финансија Андраш Талај одбија идеју глобалном порезу и наводи да се „Мађарска неће одрећи права да утврђује пореску политику, коју сматра једним од најважнијих елемената свог економског суверенитета“.

    Резерве око увођења овог пореза изражава и ирски министар финансија Паскал Донахју који наглашава право малих земаља да буду у могућности да наставе да користе пореску политику као средство да буду конкурентне на светском тржишту.

    Управо ће, према мишљењу адвоката и консултанта Бранка Павловића, суверенитет бити проблем спровођења једне овакве идеје.

    „Идеја је да се нешто што је чак и у оквиру ЕУ на државама чланицама пребаци на неку надинституцију, а пошто такве надинституције не постоје, онда ће та идеја морати да се примењује кроз фискалне политике држава. Развлашћивање држава кроз једну племениту идеју неће наићи на подршку - нико никада неће прихватити да неки субјект изван државе одређује порез, макар он у конкретном случају био и исправан, јер ће онда стећи легитимитет да уводи порезе како му падне на памет“, сматра Павловић.

    Стога је, према Павловићевим речима, пут од идеје о глобалном порезу до његове реализације „немогућа мисија“, осим ако се не спроведе кроз национална законодавства појединачних држава.

    Тагови:
    ОЕЦД, Г20, Г7, порез
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога