Уговор са ЕУ уништава српске свињаре — стижу „патриотске“ шницле са српским печатом

Веома је мали маневарски простор да држава системски реши тржишне проблеме узгајивача свиња који већ неко време производе само губитке. ССП потписан са ЕУ нам не оставља нарочите могућности законског уређења тржишта, а и најава обележавања српског меса у продавницама неће бити од посебног значаја.

За ову скептичну оцену агроекономисте Милана Пространа по питању превазилажења стања у коме се већ неко време налазе произвођачи свиња заслужна је, како објашњава за Спутњик, чињеница што смо потпуно либерализовали наше тржиште.

Превише либерализовано тржиште погађа свињаре

Незадовољни откупном ценом, узгајивачи свиња из Мачве и Војводине на протесту у Богатићу тражили су да се потпуно забрани увоз свињског меса. После енормног поскупљења житарица, што је њихова улагања увећало за 50 одсто, недавно повећана откупна цена товљеника на 150 динара по килограму живе ваге једва да обезбеђује да остану на нули. Сматрају да би тек цена од 170-180 динара омогућавала да могу да зараде.

Може ли Србија са 90.000 товљеника вишка забранити увоз свињског меса из Европске уније?

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић дошао је на протест и најавио да ће бити размотрено увођење такси за увоз свињског меса и као трајније решење најавио усвајање Закона о уређењу тржишта пољопривредних производа. Уз то је најавио да ће влада ових дана усвојити правилник за обележавање српског меса у свакој продавници.

Простран сматра да смо као земља превише отишли у либерализацију, поверовавши да ћемо врло брзо, колико још 2016. године, како нам је обећавано, ући у ЕУ, због чега је 2008. године потписан по нас неповољан Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Он сматра да ћемо због тога имати муку да забранимо увоз из ЕУ. Зато је и скептичан када је у питању Закон о уређењу тржишта прехрамбених производа.

Може ли Закон о уређењу тржишта против ССП-а

„Ја бих волео да видим нови закон који ће то регулисати и да ли ће нас због тога критиковати ЕУ. Они нам мере сваку реч, а не текст закона или нацрт закона. Ви можете да уређујете тржиште са становишта нелојалне конкуренције, неких недозвољених радњи, али је овде у питању цена — да ли можете да утврђујете цену. Не можете“, каже Простран.

Он је, каже, свакако за забрану увоза из ЕУ, ако је то икако могуће, оценивши да постоје две могућности које могу бити од помоћи сточарима.

„Ако можемо да нађемо у ССП-у било коју одредбу којом се може доказати угроженост наше производње свињског меса због његовог великог увоза из ЕУ, увоз треба забранити. Не можемо трајно, него колико траје један свињски циклус, дакле, на шест месеци“, напомиње овај агроекономиста.

У продавницама ће на месни производима бити назначено да је произведено од меса из домаћег узгоја.

Друго што држава може, то је да интервенише откупом бар 50.000 товљеника, сматра он.

Вишак товљеника, мањак зараде

Према оцени произвођача свиња, У Србији је око 90.000 товљеника вишка, о чему су обавестили Дирекцију за робне резерве. На толики вишак имали смо увоз више од 150.000 товљеника из Европске уније.

„Свињско месо је на првом месту када је у питању наш увоз хране, преко 50.000 тона смо увозили годишње. Tо је брука, давали смо више од 70 милиона евра годишње за увоз свињског замрзнутог меса, углавном полутки, које иде у прераду“, истиче саговорник Спутњика.

Он се много не нада да ће произвођачи имати вајде од правилника о обележавању српског меса, односно месних прерађевина, јер из ЕУ не увозимо свеже месо, него оно замрзнуто које заврши у прерађевинама. По оцени стручњака оно је јефтиније како због подстицаја које у ЕУ имају произвођачи, тако и због јефтиније сточне хране, пре свега ГМО соје. Код нас соја није ГМО и њена производња је скупља, што се наравно одражава на цену меса.

Слабе смо прехрамбене патриоте

По оцени Пространа, доношење правилника о обележавању српског меса у продавницама требало би да допринесе да купци купују домаће. То, подсећа, ради Хрватска, али пре свих Француска као најразвијенија аграрна земља у ЕУ. Он је, међутим, скептичан према дометима те мере, оценивши да нам та врста патриотизма није јача страна и да ће за већину ипак бити пресуднија налепница са ценом, него са пореклом робе.

За 25 година смо преполовили број товљеника у Србији, али нам и њихов пласман представља проблем.

Наш познати агроекономиста подсећа да смо пре 20-25 година имали четири милиона свиња, да би сада њихов број био нешто преко два милиона, па нам чак и тај упола мањи број ствара проблем због стања на светском тржишту, чему је додатно кумовала и пандемија.

Он напомиње да би, ако се узме у обзир паритет од један килограм живе ваге свиње према осам килограма кукуруза, при садашњој цени кукуруза цена килограма живе ваге требало да износи око 200 динара.

Министар Недимовић је дан уочи протеста, приликом посете Засавици, напоменуо да ће питање цене бити решено за десетак дана и да проблема неће бити, али да то питање треба решавати стратешки и да ће предложити Стратегију за период до 2030. године.