Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1963
    Пратите нас

    Афера са масовним прислушкивањем европских политичара, друга која је у последњих десет година изашла на видело, последња је прилика да европски лидери покажу чврстину према Вашингтону. Међутим, сва је прилика да ће се догодити оно што се догодило и 2013. године — Европа ће реаговати млако и тек реда ради — јер према САД гаји вазални менталитет.

    Конкретно, неколико медија истовремено је објавило да је америчка Национална безбедносна агенција (НСА), уз помоћ данске војне обавештајне службе (ФЕ), масовно прислушкивала европске политичаре између 2012. и 2015. На мети „Великог брата“ нашли су се политичари из Немачке, Шведске, Норвешке, Холандије, Француске, па чак и из Данске. Прислушкивана је и немачка канцеларка Ангела Меркел, али и немачки председник Франк Валтер Штајнмајер.

    „Ово ће бити тест озбиљности европских лидера када кажу да желе да воде независну европску спољну и безбедносну европску политику“, коментарише најновију аферу америчког прислушкивања већег броја европских политичара политиколог Срђа Трифковић.

    Међутим, у неколико наврата догодило се да оваква открића буду или заташкана, или пренебрегнута, те да европске земље наставе да следе америчку политику — као у случајевима увођења антируских санкција или санкција против Белорусије, додаје он.

    Наш саговорник стога мисли да најновија афера неће нарушити трансатлантске односе. Све ће се завршити по принципу „Тресла се гора, родио се миш“.

    Млако реаговање Европе — боље бити амерички вазал

    За генерал-мајора у пензији и директора Евроазијског безбедносног форума Митра Ковача америчко шпијунирање немачких политичара није новост — САД безбедносно контролишу своје европске савезнике још од Другог светског рата, а Немачка им је посебно занимљива као држава која је по свим параметрима препозната као водећа европска земља.

    Као држава која настоји да контролише простор не само унутар ЕУ, него и ван ње, нормално је да буде на мети америчког обавештајног деловања.

    „Мислим да ће се у наредном периоду наћи механизми да се тај проблем на неки начин умањи, да се заташка и наставиће се нормална сарадња поводом већих интереса које државе окупљене у евроатлантски савез међусобно деле. Међутим, остаће тај горак укус подозрења и у НАТО-у, а то ће се пренети и на односе унутар ЕУ“, констатује Ковач.

    Реакцију спречава вазални менталитет

    Историчар Саша Адамовић сматра да афера са прислушкивањем неће суштински променити трансатлантске односе, без обзира колико жустро европски политичари буду јавно иступали тражећи објашњење за поступке НСА. Као разлог, наш саговорник наводи вазални однос који Немачка гаји према Америци још од Другог светског рата.

    „Као да је током тог времена стекла и неку врсту вазалног менталитета, па на овакве ствари реагује веома млако и тек реда ради“, истиче Адамовић.

    За Адамовића је индикативно колико је Ангела Меркел била незадовољна бившим америчким председником Доналдом Трампом — као да је једва чекала да се његов мандат оконча како би се у Белу кућу вратио неко ко наводно има проевропски став. У ствари, радило се о призивању новог-старог старатељства над Европском унијом.

    „Мислим да је ЕУ, односно Немачка, пропустила одличну прилику да се за време председниковања Доналда Трампа еманципује и формулише своју политику, а не да буде амерички геополитички привезак, као што, изгледа, намерава и да остане у будућности. Једноставно, ЕУ је организација која мора, ако заиста хоће да опстане, да преиспита правце сопствене будућности, јер неће бити никакав важан геополитички играч у свету у коме су се радикално променили међународни односи“, каже Адамовић.

    Испостављају се Сноуденове тврдње

    Откриће групе европских медија (данских, шведских, норвешких и немачких јавних емитера, као и француског листа „Монд“) није прво. Разоткривање онога што обавештајне службе раде на пољу масовног надзора својих и страних грађана траје од седамдесетих година прошлог века. Највеће у америчкој и светској историји извршио је 2013. Едвард Сноуден.

    И тада је Ангела Меркел била у центру пажње као једна од најзначајнијих личности за које се испоставило да их је НСА прислушкивала. Без обзира што је и тада било јасно шта се дешава, наводи европских медија показују да су Сноуденови наводи тачни. А ако су они тачни, вероватно су тачни и Сноуденови наводи о масовним размерама прислушкивања које спроводи НСА и да је, како рекла портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, прислушкивање европских политичара само врх леденог брега.

    Тагови:
    Ангела Меркел, ЕУ, Немачка, САД, шпијунажа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога