Србија и Српска сад морају да имају исти став о горућој теми која тресе Босну

Запад жели да посвађа српске политичаре у РС око става да ли је БиХ потребан или не високи представник, јер су ставови око овог питања и именовања новог високог представника подељени и зато је битно да Београд заузме јасан став око кога ће се сви окупити.

Ово је мишљење политичког аналитичара Драгомира Анђелковића поводом избора Кристијана Шмита за новог високог представника у БиХ. О тој теми у среду ће разговарати званичници Србије и Републике Српске, пошто је председник Србије Александар Вучић позитивно одговорио на захтев Бањалуке за сусрет.

Анђелковић сматра да је веома битно да на састанку који би требало да се одржи у среду у Београду, дође до заједничког става по питању избора новог високог представника и то из више разлога.

Јединство РС и Србије битно

„Ради се о класичној узурпацији противно принципима на којима ради Веће за имплементацију мира и противно ставу Русије која је конструктивна чланица. Наметнут је високи представник и то је нешто што излази из свих оквира међународног права. За Србију и РС то не сме да буде регуларно постављење и мислим да треба да заузмемо јасан став да не прихватамо избор новог високог представника“, уверен је Анђелковић.

Руска подршка је, додаје он, кључна у овом случају, јер у време када је Борис Јељцин био на власти, Русија се усаглашавала са Западом по овом питању, а високи представници су РС наносили велику штету.

„Оног момента кад је Русија променила став и више не клечи пред Западом, већ брани своје интересе, а самим тим и наше, централизација БиХ је заустављена“, објашњава Анђелковић.

Дакле, подсећа Анђелковић, позиција Русије је битна, јер она као конститутивна чланица и СБ УН и Већа за имплементацију мира ово питање може сад да покрене пред УН.

Директор Центра за развој међународне политике Стевица Деђански за Спутњик истиче да је предстојећи састанак званичника Србије и Српске показатељ да су интереси српског народа заједнички.

Добар знак из Србије

„Прихватање српског председника да разговара на тему која је проблематична са представницима РС, говори да Београд разуме проблем у коме се РС налази и било би заиста добро да имају заједнички став око тога како наступати у будућности. Ту наравно има разлике у ставовима, где РС можда има оштрији став од Београда по питању именовања високог представника, али Београд ће морати да балансира између интереса пре свега Србије, како би се постигао што бољи резултат за српски народ“, мишљења је Деђански.

Тешко је предвидети, сматра он, шта ће бити епилог тог састанка, али је очигледно да међусобно поверење постоји, што је битно за основу заједничког става.

Упитан да ли би Србија могла бити изложена неком притиску, ако се на састанку по питању именовања високог представника дође до заједничког става који неће бити по вољи западних држава, Деђански каже:

Притисака ће бити, шта год урадили

„Притисака на Србију ће бити и појачаваће се у наредном периоду, шта год ми да урадимо или не урадимо. Оно што ми треба да урадимо, јесте да те притиске смањимо што можемо више како бисмо их лакше пребродили. Ново у вези са овим питањем је отворено неподржавање избора новог високог представника у БиХ од стране Русије која је чланица СБ УН. Међутим, међународни фактор не придодаје превише значаја чак ни томе, иако би по правилу у СБ одлуке требало да се доносе консензусом.“

Другим речима, додаје он, западни партнери наставиће да крше међународно право и урадиће оно што они буду хтели по овом питању. У том смислу сама позиција Србије и став који буде изнет неће ништа променити. Деђански напомиње да је битно да нашим понашањем и деловањем покажемо да се крши међународно право, а за Србију је ту важан моменат да јој је Русија велики пријатељ. 

Подсећања ради, Веће за имплементацију мира је недавно именовало новог високог представника у Канцеларији ОХР у БиХ Немца Кристијана Шмита, пошто је после 12 година проведених на тој функцији оставку поднео Валентин Инцко. Русија је једина гласала против овог избора, а Милорад Додик тврди да је избор нелегалан јер није изведен по Анексу 10 Дејтонског споразума.