Надреалан видовдански напад на Газиместан: „Ни Косовска битка није српска него — независног Косова“

Албански историчари су баш уочи Видовдана лансирали тезу да Газиместан треба да се прогласи за споменик културно-историјског наслеђа Косова и да косовска држава тако може да заустави српска „ходочашћа“ повезана са Видовданом, јер, како кажу, „то угрожава историјски и културни суверенитет Косова“.

Професор Марко Марковић, историчар са Косова и Метохије, на ову иницијативу коју је покренуо његов албански „колега“ Јусуф Буџови, каже да је ово још једна у низу неутемељених и злонамерних изјава које долазе из Приштине.

Присвајање српске историје постао хоби Приштине

„Појединци из редова албанског народа свесни су чињенице да немају сопствено културно-историјско наслеђе и настоје да га обезбеде и саграде присвајањем туђе културе и баштине. Апсолутно сам уверен да ниједан озбиљан историчар био он и Албанац, не може да прихвати злоупотребу историје у дневно-политичке сврхе“, наводи Марковић.

Он оцењује као глупост то што Буџови инсистира на томе да Косово мора да редефинише споменик на Газиместану „у складу са историјском истином, ван српске хегемонистичке иконографије“. Јер, то би у преводу значило расписивање међународног конкурса за спомен-обележје које ће одражавати улогу дарданског фактора у средњем веку, у оквиру феудалних формација које су биле подједнаки чиниоци у девастираном простору Византије у околностима пре раскола хришћанства.

Ми имамо историјске чињенице, а шта имају Албанци

„О свему што се дешавало на пољу Косову давне 1389. године говоре историјски извори, домаће и стране провенијенције. О томе ко је пре и вековима после битисао на Косову и Метохији говоре средњовековне повеље и потоњи веома прецизни османлијски дефтери“, објашњава Марковић.

Наш саговорник поставља и питање:

„Како да Видовдан и Газиместан присвоје они који немају додирних тачака са славном битком у којој је први и последњи пут погинуо један отомански султан?

„Нема отоманског, византијског, руског или пак млетачког извора који уопште помиње Албанце у том периоду на Косову. На нама је да се аргументима бранимо, да достојно нашој култури дођемо на молебан и поклонимо се славним прецима који су живот дали за своју државу и народ исписујући најсветлије странице наше прошлости“, закључује Марковић.

Како то ходочашћа на Видовдан угрожавају суверенитет Косова?

Буџови је, иначе, у објави на Фејсбуку навео и да Косовска битка „у складу са хегемонистичким концептом Београда не представља ништа осим шовинистичке оргије“, са којом Србија треба да заврши једном заувек и истакао да за то постоје два разлога.

„Први је да заштитимо суверенитет Косова и државни интегритет од вандалске агресије која се понавља сваког јуна у протеклих двадесет година, откако је Косово ослобођено од српске окупације, што значи и ослобађање од иконографије која се ослања на кривотворење мита као што је Косовска битка“, навео је Буџови.

Други разлог је, како је навео, то што српска историографија „Косовску битку“ без научне аргументације третира као српску битку против Османлија, укључујући и илирске хришћане, а да Србија, ни српска средњевековна држава тада није постојала, како Београд пропагира, ослањајући се на лажи и измишљене чињенице.

„То је лаж коју нажалост прихвата и добар део историјских институција у Тирани и Приштини“, навео је Буџови.

Он тврди да је једини начин да Косово „одбрани државни суверенитет и заштити историјску истину од флагрантног злостављања — проглашавање комплекса Газиместан спомеником културно-историјског наслеђа Косова.