Горан Петровић рођен је у Краљеву 1961. године. Објавио је: књигу кратке прозе „Савети за лакши живот“ (1989), роман „Атлас описан небом“ (1993), збирку приповедака „Острво и околне приче“ (1996), роман „Опсада цркве Светог Спаса“ (1997), роман „Ситничарница Код срећне руке“ (2000), збирку приповедака „Ближњи“ (2002), књигу изабране кратке прозе „Све што знам о времену“ (2003), драмски текст „Скела“ (2004), збирку приповедака „Разлике“ (2006), књигу записа „Претраживач“ (2007), новелу „Испод таванице која се љуспа“ (2010) и драмски текст „Матица“ (2011). Књиге су му штампане у преко сто издања. Романи и приче Горана Петровића објављивани су у преводу на француски, руски, шпански, немачки, италијански, бугарски, словеначки, пољски, украјински, македонски, енглески, мађарски, чешки, словачки, белоруски, грчки и холандски језик. Петровић је добитник више књижевних признања, међу којима су књижевна стипендија Фонда Борислав Пекић, награда „Меша Селимовић“, НИН-ова награда за роман године, „Виталова“ награда, „Рачанска повеља“, награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, награда „Борисав Станковић“, награда „Светозар Ћоровић“, награда „Иво Андрић“, награда „Лаза Костић“... Горан Петровић је члан Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1. новембра 2012. године.
