Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Ивица Дачић на седници ГО СПС

    Политичка доктрина Дачића. Ивице Дачића

    © Tanjug / Тања Валич
    Колумнисти
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    0 4324

    Како се зове најозбиљнија српска фирма? Социјалистичка партија Србије.

    Кад једну политичку странку означавамо као фирму, никако то не чинимо у пежоративном смислу. Напротив. Ова организација је стварно пример озбиљног предузећа. А у озбиљним предузећима не само да се зарађује већ се и ради на структури. И мисли на будућност.

    Радило се о животима и главама

    Много је оних који ће се сагласити са нама да је ова партија мислила на будућност, али своју и будућност својих чланова и замерити јој прошлост. Озбиљно јој замерити прошлост. Са разлогом. Неки им и до данас нису опростили.

    Доиста, имала је ова организација веома лоше године и још лошије потезе који су се, у најбуквалнијем смислу, одразили и на животе свих грађана Србије. А неки су њиховим посредним чињењем или нечињењем и изгубили животе.

    Међутим, ако политику посматрамо као вештину могућег — а то нам је данас фокус — социјалисти су остварили све што су могли. Ако политику посматрамо као умеће управљања и преживљавања, нису се баш нешто прославили у квалитету управљања, али су квантитативно без премца. Што се преживљавања тиче ту им не мањка ни квалитета ни квантитета.

    Наиме, ова политичка странка на власти није била само четири године (2000-2004). Шта је то за партију која постоји 25 година, а према некима и целих 70 година, јер је и правна и материјална наследница Комунистичке партије? Ништа.

    Колико су људи који њоме управљају озбиљни политички играчи показао је њихов јучерашњи главни одбор, кад су комплетирали руководство. Тај скуп дао је одговоре на сва питања која постављате док читате овај текст и после сваког реда који, бар део вас, љути што не идемо оштрије према СПС. Неки би волели чак и ђоном.

    Али, да вас питамо, зашто би то радили? Оцену политичких странака дају гласачи. Дакако, дају је и медији и новинари, а око ове партије су их се баш надавали. Понављамо, наша жеља је да покажемо како су успели да се одрже до данас.

    Кад навикнеш само да имаш

    Замислите да сте били на њиховом месту после 5. октобра 2000. године. Изгубили једне изборе, изгубили друге изборе, изгубили медије, кризни штабови по предузећима, а сваки од чланова потенцијална мета тужилаштва и полиције. Притом, све то се дешава у тренутку кад су и они који нису гласали за тадашње политичке победнике из Демократске опозиције Србије против вас. Против вас је и међународна заједница. Председника су вам ухапсили, па испоручили у Хаг. Финансијери се повукли.

    Не, нема потребе да их жалимо, само желимо да вас подсетимо где су били у том тренутку. Лако је садашњим социјалистима — они су у овом тренутку прекаљени и навикли су и да имају и да немају, али пре 15 година су били навикли само да имају. А навика је, као што знамо, служавка која се коначно удаје за господара. Требало је то и ментално и материјално преживети. „Накрали се“, рећи неки од вас. То опет, није ни тема овог текста, ни наш посао.

    Стрпљен спасен

    Дакле, како су то СПС-овци преживели? Па захваљујући структури. Том невидљивом ланцу политичко-страначког ДНК који их је повезивао. И одржао.

    И наравно, захваљујући политичкој доктрини Дачића. Ивице Дачића. Суштина ове доктрине је: стрпљен спасен, седи и чекај право време. А право време ће доћи. У међувремену промени фризуру.

    Тако је радио и кад је био у милости, па у немилости Мирјане Марковић — и преживео. Тако је радио и кад је преузимао партију, а против себе имао Милошевића у Хагу, део чланства у Београду и појединце из ДОС-а који су му кадрирали у партији и покушавали да је поцепају. Тако је поступао и кад је подржао мањинску владу Војислава Коштунице и кад је ушао у владу са Борисом Тадићем. Све их је преживео и политички надживео. А тако је поступио и кад је као министар полиције оптужен да је ортачио са лицима на црвеној потерници Интерпола.

    Није само до маркетинга

    Ако се питате зашто је тако вешт човек кооптирао Николу Шаиновића у ГО СПС-а, одговор је зато што се СПС никад не одриче својих људи. Није Ивица Дачић нимало наиван политичар па да не зна да враћање човека који је био на челу владе у време највеће хиперинфлације у Србији није добар потез. Савршено је тога свестан.

    Зато је овај потез јавно сакривен. Та вест се појавила у медијима, гласачима и симпатизерима СПС-а је послата јасна порука да СПС пази на своје људе, а опет су се медији залепили за нешто друго. За избор историчара Предрага Марковића за потпредседника СПС-а. И нико није причао о Шаји, а сви су коментарисали Пеђу.

    И није ово само медијски трик вештог Дачића коме у дипломи пише политиколог новинарства и који је занат пекао као портпарол Слободана Милошевића. Сви су тада мислили да је Слободан Милошевић једнако СПС. Међутим, ова партија руши још један принцип, а то је да је свака фирма директор, а свака странка председник. СПС показује да и јесте и није.

    Кад хода између кишних капи

    Показало се да Слоба није СПС. Као што се показује да је СПС једнако Дачић. И да не мора у будућности бити Дачић. Није овај син полицајца из Житорађе само променио фризуру (да не иде на јуриш већ на доле, сведеније) већ је показао како је могуће ходати између кишних капи. Да баш тако. Садашњем министру иностраних послова Србије многи замерају да не говори добро енглески језик, али би сви они признали да је Дачић перфектни политички полиглота.

    Ивица Дачић
    © Tanjug / Министарство спољних послова

    Политички ћар од именовања Предрага Марковића за потпредседника странке је велики, ма шта о томе мислили мање или више острашћени припадници и симпатизери Дачићевих политичких противника. Ивицу то не занима. Он показује да је СПС отворена партија. Да је партија која се не гади људи из других партија, него им даје највише функције. Показује да је партија која се не гади, показасмо, ни својих старих чланова. А показује да мисли и на оне верне поклонике попут Велимира Бате Живојиновића који је јуче у колицима дошао на ГО ове партије. Бата у колицима је сигнал чланству и гласачима да се човек који је и у ТВ студијима устајао на помен имена Слободана Милошевића, да, о Бати причамо, не одриче ни овог СПС-а, али ни СПС њега. Једина замерка може се упутити новинарским екипама: не сликајте Бату у колицима кумимо вас Богом. Шта смета крупном кадру па да Бата остане онако крупан у нашим сећањима какав стварно и јесте.

    СПС дакако није у колицима. Ма како изгледало, ако се већ служимо телевизијском терминологијом, није ни у другом плану. Будите уверени да су они увек у првом плану. Једноставно, власт је њихово природно станиште. Зато помно посматрајте потезе Ивице Дачића. Можда и ви научите да ходате између кишних капи. 

    Тагови:
    СПС, Социјалистичка партија Србије, Бата Живојиновић, Никола Шаиновић, Предраг Марковић, Слободан Милошевић, Ивица Дачић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога