Београд+ 20°C
Ниш+ 18°C
Слушајте Sputnik
    Астана, главни град Казахстана

    Медији ћуте: Шта се све гради у Евроазијској економској унији

    © Wikipedia/ Ken and Nyetta
    Колумнисти
    Преузмите краћи линк
    Тимур Блохин
    675121780

    Светска јавност углавном не зна шта се све гради у Русији или, боље речено, на простору Евроазијске економске уније.

    Према подацима агенције „Смислографија“, 2015. године западни медији, попут „Волстрит џурнала“, „Гардијана“ или „Вашингтон поста“ ниједном речју нису помињали руске пројекте као што је на пример космодром "Восточни" или гасовод „Снага Сибира“. 

    Аналитичари портала „Евроазија. Експерт“, који се баве питањима евроазијске интеграције, тим поводом су направили инфографику, коју објављујемо уз њихову дозволу. У редовима испод инфографике прочитајте који су то пројекти на којима је Русија ангажована, осим подухвата свемирске луке „Восточни“,  изградње и обнављања стадиона уочи „Мундијала 2018“ или пројекта „Снага Сибира“.

    Шта се све гради у Евроазијској економској унији
    Шта се све гради у Евроазијској економској унији

    Кад Јерменија спаја Иран и ЕУ

    Евроазијски фонд стабилизације и развоја обезбедио је Јерменији део средстава за изградњу ауто-пута Север-Југ, од границе са Грузијом до границе са Ираном. Глобалније гледано, то је део ауто-пута који ће у некој догледној будућности повезати Иран (а евентуално и Индију) са земљама ЕУ. Ауто-пут дужине 556 километара ће скратити путовање кроз Јерменију са 9,5 сати на 4,5 сати. Осим тога, појефтиниће и превоз робе. Пут се гради од бетона а не од асфалта јер, према речима јерменског председника Сержа Саргсјана, временски рок експлоатације бетонских путева је два пута већи од асфалтираних. Изградња ауто-пута би требало да буде завршена 2018. године.

    Обнова смртоносне лепотице

    Евроазијски фонд је такође издвојио средства за обнову Токтогулске хидроелектране у Киргизији. Токтогулско вештачко језеро је највеће у Централној Азији, а хидроелектрана изграђена у совјетска времена била је и остаје енергетски ослонац Киргизије. Токтогулска хидроелектрана напаја електричном енергијом скоро половину киргијског становништва. Али струка упозорава: ова хидроелектрана је „смртоносна лепотица“, јер се налази у сеизмички веома  активном региону, зато је неопходно озбиљно се позабавити њеним технолошким стањем. Радови на обнављању хидроелектране укључују, између осталог, замену две хидрауличне турбине и генератора електричне енергије, као и ремонт помоћних система. 

    Енергетска независност Белорусије

    Русија и Белорусија заједно граде нуклеарну електрану надомак града Островец на северо-западу земље. На први поглед, на тај начин Русија сама помаже Белорусији да смањи зависност од руског гаса. У ствари, на тај начин  се повећава улога обе земље на тржишту енергената. Наиме, изградња се финансира руским новцем, док ће руске и белоруске компаније заједно продавати електричну енергију. Након што буде завршена изградња нуклеарке, њен удео у производњи електричне енергије у Белорусији износиће око 40 одсто. То би значило да би земља могла да постане значајан извозник електричне енергије на тржишта Источне европе.

    Јединствена фабрика течног гаса на Арктику

    Друга по реду руска фабрика течног гаса се гради на полуострву Јамал. Предвиђени капацитет производње је 16,5 милиона тона годишње. Јужно-Тамбејско налазиште гаса је откривено још ’70-их година прошлог века, али га је  било немогуће експлоатисати због недостатка савремених технологија. Тренутно је на том налазишту направљено око 50 бушотина, у плану је више од 200. „Плаво гориво“ ће се одмах допремати у фабрику. У њој се налазе и четири резервоара за складиштење течног гаса, од којих сваки има запремину 160 хиљада кубних метара, што је јединствен случај када је реч о арктичким територијама.

    У Европу и земље Азијско-пацифичке регије течни гас ће се допремати великим танкерима директно из луке Сабета на полуострву Јамал. 

     

    Модернизација железница на истоку Русије

    Модернизација две највеће железнице, Транссибирске и Бајкалоамурске, планирана је до краја 2019. године. Вредност пројекта је око девет милијарди долара. У оквиру модернизације граде се нови тунели и станице, за сада је изграђено око хиљаде километара нових железничких путева. Транссибирска железница је иначе најдужа на свету. Двадесет руских региона и 87 градова спаја 9.300 километара путева. Након модернизације Транссибирска железница би могла да превози најмање 75 милиона тона робе годишње. То је веома битно јер ће, према мишљењу економиста, следећих 40 година управо земље Азијско-пацифичке регије „стварати главне економске трендове“. Стога би модернизацију требало што пре завршити, јер као што је познато, гради се и Нови пут свиле, који је у неком смислу конкурент руским железницама.

    Експерти су израчунали да се Транссибирском железницом и даље стиже брже него било којом евентуалном „заобилазницом“. Узгред, ова железница је део најдуже руте на свету: теретни воз из кинеске приморске покрајине Џеђанг стиже до Мадрида за 21 дан и пролази тринаест и по хиљада километара.

    Бржи пут ипак постоји? Ауто-пут Западна Кина — Западна Европа.

    Тренутно кинеска роба до Европе стиже морем за око 45 дана, преко Транссибирске железнице — за 15 дана, али кад буде изграђен ауто-пут Западна Кина — Западна Европа, роба би могла да стигне до потрошача за невероватних десет дана.

    Ауто-пут пролази преко територије Кине (3.425 км), Казахстана (2.787 км) и Русије (2.233 км).

    О томе колико је важан овај пројекат за привреду Казахстана, говори само један податак: од када је формирана Царинска унија и започета изградња казахстанског дела ауто-пута, обим директних страних инвестиција у индустрију производње грађевинских материјала порастао је  на 88 одсто.

    ​Русија планира да започне изградњу свог дела ауто-пута 2018. или 2019. године и тражи инвеститоре. Иако се Русија бави модернизацијом железница и планира да развија Северни морски пут (а ове руте су намењене углавном за кинеску робу), Казахстан наводи да ће преко поменутог ауто-пута углавном ићи роба из западне Кине, док би источни део земље и даље користио Транссибирске железнице и, евентуално, Северни морски пут.

    У сваком случају, рута Западна Европа — Западна Кина део је руске стратегије за развој саобраћаја до 2030. године.

     

    Тагови:
    Евроазијска економска унија, изградња, русија, економија, Свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога