Слушајте Sputnik
    Британски шеф дипломатије Борис Џонсон на седници Савета безбедности УН.

    Борис Џонсон — шарлатан из „Форин офиса“

    © REUTERS / Andrew Kelly
    Колумнисти
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    3441

    Наспрам Черчила, о коме је Борис Џонсон написао озбиљну студију, сви британски премијери у последње две деценије, почевши од Тонија Блера, изгледали су као Мистер Бин. А само потенцијални будући премијер Борис Џонсон има забављачки потенцијал Роана Аткинсона.

    Тек што се неколико дана примирио и навео људе на помисао да је, коначно, озбиљно схватио функцију министра спољних послова Велике Британије, Борис Џонсон је поново „заблистао“. Заблистао у медијско-таблоидном смислу, односно, како би се то „народски“ рекло на просторима бивше Југославије — причао је глупости.

    А ситуација кад неко моћан и познат (што Џонсон одавно јесте) прича глупости (што је Борисов „трејдмарк“) за таблоиде је, коцкарски речено — кец на 11. Још кад неко ко има „забављачки потенцијал“ покојног Чкаље, а Џонсон га сигурно има, прилази озбиљним темама суптилношћу слона у порцеланској радњи, срећи таблоида нигде краја.

    Борис се враћа кући

    Елем, шеф британске дипломатије током званичне посете Турској је изјавио да би требало наставити притисак на Русију како би се нормализовала ситуација у Сирији.

    Грађане (још увек) Уједињеног Краљевства тешко да може да изненади било каква изјава Бориса Џонсона (свачега су се они наслушали), али остатку света може бити чудан још један вербални преокрет новог шефа британске дипломатије.

    Подсећамо, пре нешто више од месец дана, исти тај Џонсон поздрављао је руско ангажовање у Сирији и са својим колегом Лавровом радио на нормализацији односа и продубљивању билатералне сарадње Велике Британије и Русије.

    Таква дипломатска пракса неконвенционалног Џонсона некако је и приличила политичару који је важио за самосталног и способног, без обзира на брижљиво негован имиџ симпатичног шарлатана.

    А онда је тај неконвенционални британски политичар засвирао стару, колонијалну песму. Русија је крива за сва зла овог света и као таквој треба јој затезати санкције док год има проблема било где на земаљској кугли. Па је весељак Џонсон дао најконвенционалнију и најдосаднију изјаву откад је министар.

    Конзервативац са дна каце

    Интересантно је да је истог дана британски министар одбране Мајкл Фалон изјавио да ће се Велика Британија успротивити свим плановима Европске уније за појачану војну сарадњу која би могла да се меша у надлежности НАТО-а, упркос томе што се Лондон спрема за напуштање ЕУ.

    Те две изјаве високих политичара, на разне теме и у истом дану, потврдиле су вековни континуитет британске (колонијалне) политике. А у случају Џонсона показало се да је он, без обзира на сву неконвенционалност, сав шарм и сву склоност ка „солирању“, само део система торијеваца, богато дете богатих родитеља које све што ради — ради у корист владајуће класе.

    Типичан министар Владе Њеног величанства, а ту шарм а ла Чкаља и пошалице које често прелазе границу просташтва служе само за забаву маса. То што је успео да изгради имиџ неконвенционалног „човека из народа“, само је добро осмишљени медијски параван за конзервативца са дна каце.

    Дно дна

    Иако је, у два мандата био веома успешан градоначелник Лондона и годинама уочи „брегзита“ важио за најбољег и најспособнијег конзервативног политичара у Уједињеном Краљевству, сама чињеница да се неко попут Џонсона винуо у врх острвске политике показала је да негативна селекција није само балканска бољка.

    „Џонсон је током своје каријере извукао најгоре из сваке професије које се дотакао: најгори лажов међу новинарима, најразмаженији као звезда, најгори као амбициозни политичар без политичког циља“, написао је Ник Коен, уводничар лондонског „Гардијана“ после шока изазваног „брегзитом“.

    У данима после „брегзита“, лидери покрета за излазак из ЕУ Најџел Фараж и Борис Џонсон поднели су оставке и на делу показали да немају никакву концепцију шта радити дан после референдума.

    До тада популарни Џонсон, постао је једна од најомраженијих фигура у Уједињеном Краљевству, па се британска јавност сетила и да је размажено дете из богате породице, које се школовало на Итону и Оксфорду са бившим премијером Дејвидом Камероном и канцеларом Џорџом Озборном. Да је целу каријеру засновао на лажима, сплеткама и увредама.

    Да је био осредње успешан комичар, да је као дописник лондонског „Тајмса“ изгубио посао кад је откривено да је измишљао интервјуе и догађаје, да је као новинар „Телеграфа“ обмањивао јавност забавним, али потпуно неистинитим причама…

    Мистер Бин светске дипломатије

    Након што су се конзервативци консолидовали после оставке Камерона и изабрали Терезу Меј за прву министарку Владе Њеног величанства, Џонсон је враћен из добровољне, превремене политичке пензије и то на место шефа дипломатије.

    Званично, светски лидери су упутили честитке Џонсону, али је незванична реакција, како пише британска штампа, била: „Мора да се шалите“.

    Ако би се у духу традиционалног британског хумора могло тумачити постављање Џонсона за главног преговарача са бриселским бирократама о „брегзиту“, могло би се рећи да су Енглези послали Делбоја међу Тригере.

    А да британски хумор може имати и „бумеранг ефект“ показали су тих дана Немци, који су на званичну интернет страницу Министарства спољних послова, уместо Џонсонове, поставили слику Мистер Бина.

    Таман кад је изгледало да се Џонсон уозбиљио и почео озбиљно да схвата посао шефа дипломатије једне од највећих светских сила, уследиле су за Џонсона типичне, али за функцију на којој се нашао, непримерене изјаве.

    Шта би рекао Черчил

    А непримерене изјаве Бориса Џонсона одавно нису вест. Више му дођу као огледало личности.

    Са становишта естаблишмента, именовање Џонсона на важну функцију у осетљивом тренутку могло би се тумачити као тактички добар потез којим ће се за кратко време истрошити један амбициозан и чињењу штете склон политичар.

    Проблем са Џонсоном је то што је неуништив и што је до сада из сваког пораза излазио јачи. Зато не би требало да буде изненађење ако Мистер Бин светске дипломатије у догледно време постане први човек некад најмоћније империје.

    Наспрам Черчила, о коме је Борис Џонсон написао озбиљну студију, сви британски премијери у последње две деценије, почевши од Тонија Блера, изгледали су као Мистер Бин. А само потенцијални будући премијер Борис Џонсон има забављачки потенцијал Роана Аткинсона.

    Тагови:
    дипломатија, Мистер Бин, Борис Џонсон, Винстон Черчил, Сирија, Велика Британија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога