Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Давање поклона-илистрација

    Шта су политичари пожелeли само за себе

    © Flickr/ Ivan
    Колумнисти
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 84
    Пратите нас

    Политичари, у новој, као и у свим старим годинама, желе добро својим бирачима. То осећамо на својој кожи деценијама. За промену су, само овога пута, у Спутњик нотес уписали шта желе само за себе.

    Деда Мраз
    Деда Мраз

    Вучић. Александар.
    Само да овако настави! Може и боље, али не смемо да будемо прст у око душманима. Деда Мразе, теби кажем оно што у Србији и Европи сви знају, а сазнаће и мој пријатељ Доналд — не желим ништа за себе, већ за државу. А Србији желим да се кандидује онај Саша Јанковић. Милина, тада могу испред СНС-а да кандидујем кога ′оћу. И биће како ′оћу. Добро, оно да Звезда у кошарци буде првак Европе се подразумева.

    Николић. Томислав.
    Одлично, крај године за пожелети, Путин ми послао честитку. Само да овако настави и да ми Путин и на крају следеће године пошаље честитку. Али као председнику. Није то због мене, но ако постанем пензионер, где ће Путин од силних обавеза да се сети адресе у Бајчетини. Не иде да честитка тако великог државника залута.

    Дачић. Ивица.
    Да се не врати Мира Марковић. Преживео сам је и ономад кад је ведрила и облачила, али не могу да бијем такве битке изнова. Па зар није угодније да са Захаровом нађем оно дугме мањка. Их, „ко би рекô чуда да се десе“. А и некако Захаровој боље стоји јелек него Мири. Е, да, и да онај Бане не таласа много наредне године. Изгибох у пеглању. Помаже то у гласачком телу, али не одлучује база странке ко ће бити у Влади, већ Вучић.

    Радуловић. Саша.
    Да ја будем председник Србије. Да ја будем премијер Србије. Да ја будем градоначелник Београда. Да ја будем шеф опозиције… Доста је било, Саша, рече сам себи. Како можеш бити и председник, и премијер, и градоначелник истовремено. Добро, Деда Мразе, дај ти мени нове жице за гитару, док не смислим шта ћу од овога што желим да прихватим.

    Јеремић. Вук.
    Опет ће се улицама и трговима чути Вуче, Вуче, Вуче. А и не морају да ме сређују као Драшковића ономад. Увек сам лепо подшишан. И лепо је бити председник. Их, има да пошаљем Тадића у Уједињене нације, а онда да му преко ноћи јавим да предложи нешто у шта не верује. Ко памти, не заборавља.

    Шутановац. Драган.
    Коначно бих могао постати популарнији од Мирослава. Па да „поломим чаше од кристала“. Не бавим се политиком што волим, већ хоћу мир у кући. Не могу више то доказивање, оседех.

    Вулин. Александар.
    Да Бог чува Александра Вучића. Ето. Кад је тако, онда имам све.

    Обрадовић. Бошко.
    Да поново служим војни рок. Али прво да будем председник Србије. До тад остали могу да служе војни рок. Ако је могло Краљево, зашто Чачак не би био престоница Србије.

    Михајловић. Зорана.
    Нека Вучић не дође на посао још који дан наредне године. Много ми је лепо било кад сам била главна у Влади. У СНС-у нема слободних стрелаца, у Влади нема слободних стрелаца, али лепооо је људи. Боље у Влади него у тунелу.

    Шешељ. Војислав.
    Можда бих овога пута стварно могао да победим на изборима. Али да се не одрекнем победе. Него, шта ћу са хрватском заставом кад ми Колиндица дође у званичну посету. Не иде да је палим. Заставу.

    Слично:

    Нови министар одбране: Ни НАТО, ни руски, већ човек који се родио у тенку
    Спутњик на локацији српског Харпа — реагује само на Хрвате
    Зашто је добро бити Драган Ђилас
    Тагови:
    новогодишње жеље, Деда мраз, политичари, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога