Слушајте Sputnik
    Војна база у Инџирлику, Турска

    Инџирлик: Сметње на везама Турске и САД

    © AFP 2019 / TARIK TINAZAY
    Колумнисти
    Преузмите краћи линк
    Пише ,
    1230
    Пратите нас

    Формално гледано, сарадња Турске и међународне коалиције предвођене САД и даље постоји, али гледано реално, коалиција не само да не помаже Турској када је реч о операцији „Штит Еуфрата“, већ напротив, ствара препреке.

    Потпредседник Владе Турске Вејси Кајнак изјавио је да Анкара доводи у питање присуство коалиционих снага предвођених Сједињеним Америчким Државама у турској бази Инџирлик и истакао да је питање коришћења војне базе од стране снага коалиције на челу са САД и НАТО-а било на дневном реду турске Владе. Да ли ће Анкара, након што је довела у питање присуство коалиционих снага у Инџирлику, почети и преиспитивање својих односа с НАТО-ом?

    Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду за Спутњик каже да је Турска почела да преиспитује своје односе са НАТО-ом још након неуспелог пуча у тој земљи 15. јула прошле године.

    „Ова изјава око Инџирлика је заправо врхунац више претходних изјава највиших турских званичника везаних за односе са САД и Западом уопште, па самим тим и са НАТО-ом. Након последњег терористичког напада у Истанбулу за дочек Нове године имали смо изјаву турског председника Ердогана у којој је алудирано на то да неке стране државе можда стоје иза тога. Коначно, имали смо и изјаве председника турске Владе Биналија Јилдирима и других званичника да они немају адекватну сарадњу са САД када је у питању борба против ДАЕШ-а у Сирији“, подсећа Јанковић.

    Амур Гаџијев са Института за оријенталистику Руске Академије наука за Спутњик каже да је Анкара већ неколико пута најављивала преиспитивање односа са НАТО-ом.

    „Летос су процуреле информације да би Турска могла да дозволи коришћење базе Инџирлик руским ваздушно-космичким снагама у оквиру заједничке борбе против међународног тероризма. Уследила је оштра реакција Запада и тема је била затворена. Али то не значи да је Турска задовољна сарадњом са коалицијом на челу са САД“, наводи Гаџијев.

    Он указује да Турска и САД имају озбиљне несугласице када је реч о курдском питању, јер су за Американце Курди „ударна песница“ у борби против ДАЕШ-а, па се чак може говорити о формирању војне алијансе курдских снага и САД.

    „Анкари то није по вољи, јер би јачање Курда могло да доведе до стварања њихових аутономних енклава дуж граница Турске, а осим тога, то би угрозило територијални интегритет земље. Зато Анкара даје све од себе како би спречила повезивање Ирачког Курдистана, курдских енклава у Сирији и турских Курда. Вашингтон се оглушио о апеле Анкаре да смањи сарадњу са курдским снагама и, дајући изјаве попут оне коју је дао Кајнак, турски званичници покушавају да промене амерички став поводом Курда“, објашњава руски експерт.

    Он додаје да се Турска суочава са пасивношћу међународне коалиције, која под измишљеним изговорима одбија да уништава објекте ДАЕШ-а које открије Турска.

    „Формално гледано, сарадња и даље постоји, али гледано реално, коалиција не само да не помаже Турској када је реч о операцији ’Штит Еуфрата‘, већ напротив, ствара препреке, најављујући да ће обуставити операције у Мосулу и Раки до пролећа 2017. године“, напомиње Гаџијев.

    И поред несугласица Анкаре и Вашингтона, Слободан Јанковић не очекује да ће америчка војска тек тако напустити базу Инџирлик.

    „Ово је просто припрема за преговоре и стављање адута на сто. Турска чека да Доналд Трамп преузме управљање Сједињеним Државама и да са њим онда покушају да поврате добру сарадњу. Турска је овом тренутку у великој кризи, како економској тако и војној, јер њена стратегија наступања на Блиском истоку, Кавказу и Балкану је пропала и она сада настоји да снажним изјавама донекле скрене пажњу јавности са проблема са којима се суочава. Турска је потресена низом терористичких напада, обновљен је рат са Курдима, те мора и на овај начин да мало примири јавност, али сумњам да је ово сада дефинитивни раскид са НАТО-ом“, каже Јанковић.

    Према његовом речима, до прекида односа Запада и Анкаре може доћи, али превасходно због Запада, а не Турске.

    „Европска унија и САД су, бар до 20. јануара, те које ’поткопавају‘ турске позиције и које не желе да удовоље неким интересима Анкаре. У том смислу пре је за очекивати да Запад од себе отуђи Турску него обрнуто“, истиче Јанковић.

    И Амур Гаџијев сматра да Турска као чланица НАТО-а има одређене обавезе и да не може да затвори Инџирлик за међународну коалицију на челу са САД. „Турска је и даље чланица Алијансе и овај статус јој много значи. Али Анкара би могла да смањи присутност НАТО снага у овој бази или да забрани одређене активности, на пример, полетања са аеродрома, као што се десило 2003. године током инвазије на Ирак“, каже Гаџијев.

    Сметње на везама између Турске и САД, с једне стране, а зближавање Анкаре и Москве, с друге, Слободан Јанковић види као део једне исте политике Турске.

    „Турска је окренула ћурак и почела опет да сарађује са Русијом и на тај начин је поручила Сједињеним Државама да она може да сарађује и са другим партнерима уколико нема партнера у Вашингтону. Тактика Турске је да извуче што више за себе и поручи Западу да њена политика има алтернативу уколико САД и ЕУ не желе да јој изађу у сусрет и удовоље неким њеним захтевима“, напомиње Јанковић.

    Како каже, у току је преформатирање света и дефинитивно је успостављен мултиполарни поредак.

    „Тек за коју годину ће се видети које ће се силе питати и у којим регионима и док се тај поредак не стабилизује биће турбуленција. Видећемо шта ће на крају остати од база САД и НАТО-а, али њихов број ће се вероватно смањивати. Турска се све више сукобљава са ЕУ, а Америка и ЕУ у наредних годину дана неће имати истоветну политику, јер више нема монолитног Запада“, закључује Јанковић за Спутњик.

    Тагови:
    базе, Турска, НАТО, САД, Русија, тероризам, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога