Београд+ 6°C
Ниш+ 6°C
Слушајте Sputnik
    Дејан и Тарасјев

    Руско благо из Сарајева враћа се кући (фото)

    © Фото: Дејан Спаић
    Колумнисти
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    0 1030

    У подворју Руске православне цркве у Београду ових дана било је изузетно свечано. Старешина Виталиј Тарасјев примио је од Дејана Спаића из Сарајева пет изузетно ретких и вредних црквених књига.

    Овај страствени колекционар, рођени Зеничанин, проучавајући последње године постојања царске Русије дошао је до сазнања да се са револуцијом, грађанским и Првим светским ратом у Русији десила права катастрофа, не само у погледу људских жртава већ и у покушају да се измени идентитет те земље. Нестајале су многе књиге које су биле ослонац претходним генерацијама.

    Кад сам угледао ове књиге, ја сам их дословно зграбио, јер ми је циљ да се врате тамо где припадају, каже њихов доскорашњи власник за Спутњик.

    „Књиге сам купио уз посредовање мог великог пријатеља који је такође колекционар. Оне су биле власништво једног човека из Србије, који је такође пореклом из Босне, и отац му се бавио скупљањем такве грађе. Скупљао их је након Другог светског рата по Србији. Оне тада нису биле пожељне, људи су их гледали као безвредне. У последњих неколико година одлучио је да поједине прода“, каже Спаић.

    Он је заправо откупио изузетно вредну збирку руске црквене литературе, „Житија светих“, из 1737. године, „Псалтир“ из 1741. године, један мали „Требник“ из 1790. године, и два, „Типика“. Један је штампан 1849. године, а други деценију касније.

    • Житије светих штампано 1737. године, за време владавине царице Јелисавете,најстарија књига из збирке враћене Руској цркви.Корице су квалитетне, дрвене, прекривене црном кожом, штампано је у комбинацији црног и црвеног мастила на црквенословенском језику.
      Житије светих штампано 1737. године, за време владавине царице Јелисавете,најстарија књига из збирке враћене Руској цркви.Корице су квалитетне, дрвене, прекривене црном кожом, штампано је у комбинацији црног и црвеног мастила на црквенословенском језику.
      © Фото: Дејан Спаић
    • Кратка питања из нове и старе географије - ручно писан атлас издат 1693.године у Лајпцигу у Пруској. Књига се много допала цару Петру I, па је наредио да се преведе на руски. Књигу је преписао извесни јеромонах Никодима у Москви 1774. године.
      "Кратка питања из нове и старе географије" - ручно писан атлас издат 1693.године у Лајпцигу у Пруској. Књига се много допала цару Петру I, па је наредио да се преведе на руски. Књигу је преписао извесни јеромонах Никодима у Москви 1774. године.
      © Фото: Дејан Спаић
    • Кратка питања из нове и старе географије - ручно писан атлас издат 1693.године у Лајпцигу у Пруској. Књига се много допала цару Петру I, па је наредио да се преведе на руски. Књигу је преписао извесни јеромонах Никодима у Москви 1774. године.
      "Кратка питања из нове и старе географије" - ручно писан атлас издат 1693.године у Лајпцигу у Пруској. Књига се много допала цару Петру I, па је наредио да се преведе на руски. Књигу је преписао извесни јеромонах Никодима у Москви 1774. године.
      © Фото: Дејан Спаић
    • Кратка питања из нове и старе географије - ручно писан атлас издат 1693.године у Лајпцигу у Пруској. Књига се много допала цару Петру I, па је наредио да се преведе на руски. Књигу је преписао извесни јеромонах Никодима у Москви 1774. године.
      "Кратка питања из нове и старе географије" - ручно писан атлас издат 1693.године у Лајпцигу у Пруској. Књига се много допала цару Петру I, па је наредио да се преведе на руски. Књигу је преписао извесни јеромонах Никодима у Москви 1774. године.
      © Фото: Дејан Спаић
    • Мали Требник из 1790. године има одлично очуван уводни текст у славу Бога, царице Катарине и њеног племства.
      Мали Требник из 1790. године има одлично очуван уводни текст у славу Бога, царице Катарине и њеног племства.
      © Фото: Дејан Спаић
    • Мали Требник из 1790. године има одлично очуван уводни текст у славу Бога, царице Катарине и њеног племства.
      Мали Требник из 1790. године има одлично очуван уводни текст у славу Бога, царице Катарине и њеног племства.
      © Фото: Дејан Спаић
    • Житије светих штампано 1737. године, за време владавине царице Јелисавете,најстарија књига из збирке враћене Руској цркви.Корице су квалитетне, дрвене, прекривене црном кожом, штампано је у комбинацији црног и црвеног мастила на црквенословенском језику.
      Житије светих штампано 1737. године, за време владавине царице Јелисавете,најстарија књига из збирке враћене Руској цркви.Корице су квалитетне, дрвене, прекривене црном кожом, штампано је у комбинацији црног и црвеног мастила на црквенословенском језику.
      © Фото: Дејан Спаић
    • Житије светих штампано 1737. године, за време владавине царице Јелисавете,најстарија књига из збирке враћене Руској цркви.Корице су квалитетне,  дрвене, прекривене црном кожом, штампано је у комбинацији црног и црвеног мастила на црквенословенском језику.
      Житије светих штампано 1737. године, за време владавине царице Јелисавете,најстарија књига из збирке враћене Руској цркви.Корице су квалитетне, дрвене, прекривене црном кожом, штампано је у комбинацији црног и црвеног мастила на црквенословенском језику.
      © Фото: Дејан Спаић
    • Псалтир из 1741. године - по много чему најзначајнија књига из колекције.
      Псалтир из 1741. године - по много чему најзначајнија књига из колекције.
      © Фото: Дејан Спаић
    • Псалтир из 1741. године - по много чему најзначајнија књига из колекције.
      Псалтир из 1741. године - по много чему најзначајнија књига из колекције.
      © Фото: Дејан Спаић
    1 / 10
    © Фото: Дејан Спаић
    Житије светих штампано 1737. године, за време владавине царице Јелисавете,најстарија књига из збирке враћене Руској цркви.Корице су квалитетне, дрвене, прекривене црном кожом, штампано је у комбинацији црног и црвеног мастила на црквенословенском језику.

    На почетној страници једне књиге стоји објашњење о њиховом доласку у ове крајеве, у тадашњу Државу СХС, односно Краљевину Југославију.

    Спомињу се и две године када је књига мењала власника које се подударају са кретањем руске емиграције од Крима преко Цариграда до Београда.

    Колекционарство је пасија, страст, па се јако ретко дешава да се страствени сакупљач старина одвоји од оваквих драгоцености. Међутим, Спаић каже да је његова једина велика жеља да исправи делић велике неправде.

    „Цео свој живот желео сам да урадим нешто за Русију. Можда то делује апсурдно или илузорно, али тражио сам начин да нешто урадим за ту земљу. Ето, пружила ми се ова прилика, знао сам да су многе такве ствари нестале током револуције и грађанског рата који је уследио. Овакве књиге су масовно спаљиване у првим годинама совјетске државе. Мотив је један и једини — да се благо чији је велики део нестао током Другог светског рата врати Русији“, категоричан је Спаић. 

    Нису се случајно баш књиге нашле у поседу Дејана Спаића — поред колекционарства, његова највећа пасија је руска књижевност. „Књига бира човека, човек не бира књигу“, каже наш саговорник.

    Спаића је изабрао и ручни препис књиге Јохана Хибнера, немачког географа, историчара, педагога и генеалога. Реч је о вероватно најстаријем уџбенику географије из периода раног просветитељства. Прво издање на немачком језику је штампано 1693. године у Лајпцигу.

    Овај „атлас“ Спаић је поклонио Развојном центру Руског географског друштва. Књига ће у најскорије време бити враћена у Русију, каже за Спутњик заступник Развојног центра Руског географског друштва у Србији, професор Географског факултета Мирољуб Милинчић.

    Оно што је прави куриозитет је чињеница да је Развојни центар, за потребе Руског географског друштва, добио књигу која је у оригиналу написана крајем 17. века, по налогу цара Николаја I Романова. Преведена је на руски у првој половини 18. века, 1734. године. Назив књиге је „Кратка питања из географије“.

    Старешина Виталиј Тарасјев примио је од Дејана Спаића из Сарајева пет изузетно ретких и вредних црквених књига.
    © Фото: Дејан Спаић
    Старешина Виталиј Тарасјев примио је од Дејана Спаића из Сарајева пет изузетно ретких и вредних црквених књига.

    Мислимо да ће она заправо завршити у централној библиотеци Руског географског друштва у Санкт Петербургу, где је зачета идеја стварања Руског географског друштва 1845. године. Иначе, библиотека у Петербургу једна је од највећих библиотека старих књига на свету“, каже Милинчић.

    Сам чин повратка ових књига у окриље Русије Дејан Спаић посветио је сећању на трагично страдале чланове ансамбла „Александров“. Он позива и друге колекционаре и људе добре воље који у својим кућним библиотекама имају овакво благо да га врате тамо где припада.

    Тагови:
    књиге, повратак, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога