Слушајте Sputnik
    Александар Вучић у Скупштини Србије дочекан громогласним аплаузом посланика СНС-а

    Оно што други прећуткују: Kо је све био на консултацијама код Вучића

    © Tanjug / Драган Кујунџић
    Колумнисти
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    33121

    Кад Александар Вучић преузме дужност председника Србије, мораће да обави консултације са представницима парламентарних партија о предлогу будућег мандатара за састав Владе Србије. Пошто Спутњик говори оно што други прећуткују, пре свих вам дајемо на увид интегралне транскрипте свих разговора из Председништва Србије.

    — Опеглај ми ону укопну кошуљу, заповеди Веља Илић супрузи.
    — Куку, Велимире, шта причаш?
    — Ма храбрим себе, па се шалим. Идем сутра код Оног за Београд, нећу да ми каже да сам згужван после избора. А Бошко сав налицкан.
    — Какви сте ви сад?
    — Как′е ја везе имам са Бошком.
    — Ти и Вучић, то сам питала.
    — Испеглај кошуљу и иди лези. Да нећеш и ти кô Дубравка да ме напустиш, рече Веља и насу чашицу ракије.

    Е, мученице моја, исти смо ти и ја. (као да рече оној препеченици)

    За то време на Андрићевом венцу Александар Вучић виче на телевизор.

    — Председниче, сутра долазе…
    — Јаооо, Јовићу, да сам ти ја Радоњић не би ти мени више ушао…
    — Председниче, Звезда води, зашто се нервирате, упита Сузана Васиљевић.
    — Зна председник да водимо, али председник хоће да све буде перфектно, председник хоће да увек имамо преко 50 поена разлике, сигурним гласом добаци Небојша Стефановић.
    — Не дирајте ми Јовића, ово ја њему као Дуле Вујоо… Ово ја њему из најбоље намере. И лепо сам рекао да нећу више са вама да гледам кошарку.
    — Ја сам све спремила, ујутру ћу бити овде у седам. Новинари долазе око девет, рече Сузана Васиљевић и оде.
    — А ове кутије, ко ће то да распакује, па не може све Небојша, упита Вучић.
    — Мартиновић се понудио, каже воли он да пресложи све, чу се глас Васиљевићеве из ходника.
    — Јесам ли ја у нашој делегацији, упита Небојша Стефановић држећи кваку од врата кабинета.
    — Јок него је Дејан Вук Станковић. Па ти си Небојша. И немој да те сутра Зорана надгласа.
    — Бићу јак председниче! Лаку ноћ, рече Небојша и изађе.

    Каква црна ноћ. Е, мој Небојша. И после као што њега не предлажем за премијера. То мора да буде неко… (мисли у себи Вучић)

    Минут до десет ујутру. Председништво Србије.

    — Нека уђу Ивица и његови, рече председник Александар Вучић.
    — Председниче, ја сам ту, тихо ће шеф кабинета Ивица Којић.
    — Дачић, Ивица Дачић Којићу, знам и ја да је ово небитно, али да испоштујемо форму.
    — А Миле?
    — Који сад Миле?
    — Па Додик? Зар га нисте видели кад сте дошли?
    — Шта ће Додик на консултацијама за састав Владе? Идем ја до њега тамо у салон.
    — Откуд ти, Миле?
    — Па дошао. Добијам редовно ове ваш прес-најаве догађаја, па и не гледам шта пише, него одмах за Београд.
    — Ако си ти мени дошао, нека те. Брзо ћу ја ово, па идемо на неко јагње.
    — Ма ја, боље код вас него у онај наш Техеран. Мада, у Техерану праве боље јање.
    — Долази ми сад један што се представља кô јагње, али није нимало наиван. Видимо се брзо, Миле.

    Улазе Дачић, Палма и Саша Антић.

    — Где је Бане, упита одмах Вучић?
    — Знао сам, никад му угодити, дошапну Дачић Саши Антићу.
    — Не преговараш са Антићем, Ивице, шта шапћеш њему.
    — Бане није у делегацији.
    — Шта ћемо. ′Оће ли се ови твоји љутити ако не будеш премијер.
    — Ја све ове дане…
    — Знам за тебе, питам за твоје. И доста са тим Халидом.


    — Ми смо Александра Вучића истакли као заједничког кандидата и наша коалиција…
    — Шта причаш, човече, прекиде га Вучић.
    — Вежбам после за новинаре, питаће опет јесмо ли ваш Јул, одговара Ивица.
    — Ја ни ове године нећу на одмор, па ни у јулу, што бих и теби саветовао.
    — Мислио сам ваша резервна партија.
    — Од Београда, а ти знаш ког Београда, ти не верујем. Каква резерва? Резерву има неко ко може да се поквари. Видиш да пуцам од снаге.
    — Ви са Правног никад нисте разумели нас са ФПН-а.
    — Видим, све ти лоше, седиш овде пет година…
    — Ако ћемо право, више пута по пет година, далеко је била ′45.
    — Дај да изађемо да се сликамо, па да видим како је Воја.

    Опозиција дошла због медија.

    — Шаровићу, сад кад уђемо, само ја причам. Не наседај на провокације, каже Шешељ свом заменику Немањи и креће ка столу. Седа преко пута Вучића.
    — Немој да доносе шампите, опет ће онај Зорић из Спутњика да сазна, па да стави у новине.
    — Ма то је Гробар, пусти клинца.
    — Ја код њега нисам ни ишао. Ово су ми прве консултације од повратка из Хага.
    — На Зорића сам мислио, он навија за Партизан. Оптерећен си, Војо.
    — И ти би био да си испод цензуса. Него, да ти кажем, нећеш ваљда да стављаш Зорану за премијера.
    — Па сад су консултације. После ћемо да проценимо на председништву странке.
    — Више сам ја од тебе у странкама Вучићу, знам ја како се то процењује. Остави то после за новинаре. Ставиш ли Зорану, нападаћу те.
    — Војо, има још доста ових, да се разилазимо.


    — Добро, дај вуку.
    — Не дам Вуку ништа. И ово што сам му досад давао је превише.
    — Одлично, дај вуку!
    — Не дам, човече, шта си запео. Нисте се ваљда опет помирили вас двојица кумова?
    — Знам, зато ти и кажем да је одлично. Ако се одрекнеш ЕУ и урадиш оно што сам говорио по медијима да још треба да испуниш, можемо сарађивати.
    — Јеси ли понео цензус, мој Војо?
    — Сеири Вучићу, сеири. Ај здраво.

    Сад је Радуловић, председниче, показа списак делегација Ивица Којић.

    — Јел′ понео гитару?
    — Не знам, треба ли?
    — Којићу, шта је теби данас? Спрдам се мало. Па имам и ја душу.
    — Ми не одустајемо, дошли смо да ти кажемо да не одустајемо, рече и седе Радуловић.
    — Полако, Радуловићу, ти волиш бројеве, видео си колико си освојио на председничким.
    — Павловићу, идемо, диже се Радуловић.
    — У теорији игара познато је… поче полако Душан Павловић.
    — Пусти то, Душане, сад, хајде. Говорио сам и да не долазимо. Ено му Веље, па нека њему говори о процентима.

    — Шта, дошао Веља?, упита Вучић.
    — Дошао, нема сако, само кошуља. Испеглана, рече Ивица Којић.
    — Па тако, Радуловићу, да не чека Веља. Него, да те питам, свираш ли ти двојке на оној твој гитари.
    — Које двојке, опет провоцираш. Сад ћу новинарима да кажем.
    — Уведите Вељу, рече Вучић.

    Са председником Нове Србије уђоше и Ђорђе Вукадиновић и Санда Рашковић Ивић.

    — Санда, откуд ви, благо упита Вучић.
    — Александре Вучићу, поручујем ти…, поче Санда.
    — Добро, добро, знам ја да сте ви сви против мене. Извините, госпођо, немојте да митингујете овде. Вељо, откуд ти, навикао сам да ми се обраћаш преко медија.
    — Как′е ја везе имам са медијима? Кад сам ја у Атеници.
    — Вељо, тебе у Влади нема, то знаш. А за Коридоре си био нестрпљив…
    — Ма б…ме и за Владу и за Коридоре, мој отац ми је рекао…
    — Мени је мој Вељо рекао да ти руку не пружим кад те видим, али посао је посао. И не псуј.
    — Санда, Ђорђе, идемо у Стару Херцеговину. Здраво Вучићу.

    Вучићу донеше воде. Он на лаптопу прочита најновија истраживања јавног мњења, заклопи рачунар и погледа шефа кабинета.

    — Којићу, јел′ готово?
    — Није, председниче, ту је Шутановац. Чекају Чеда и Чанак, Зукорлић…
    — Човек кога чекамо није Шутановац, насмеја се Вучић.
    — Он тек прави покрет, није у парламенту, кроз смех рече Којић.


    — Нека уђе Шутановац.
    — Добар дан председниче, ДС неће подржати ову реконструкцију.
    — Драгане, како си? Немој одмах тешке теме.
    — ДС је после подршке Саши Јанковићу…
    — Шта, Шуле, шта сте добили? Пајтића који твитује?
    — Стабилизовали смо бирачко тело.
    — Хвала је Богу, а и теби и Саши. Само ви наставите тако да стабилизујете.
    — Медијске слободе, председниче, нису…
    — Више си пута био на РТС за време моје власти него кад је био твој кум Борис.
    — Ја сам и тада…
    — Добро, Шуле, шта су ваши предлози?
    — Ми ћемо наше предлоге рећи у парламенту који није радио…
    — Штета, Шуле, што ниси студент, добро митингујеш.
    — Да се не љубимо, Вучићу, рече председник ДС и изађе.

    Вучић слеже раменима и погледа ка вратима. Диже се са столице.

    — Бујрум, бујрум Муамере.
    — Алек је велики, мој Вучићу.
    — Мораш са будућим премијером видети око оних твојих објеката доле.
    — Зар ово нису консултације око нове Владе.
    — Јесу, али јавност негодује. И није легално. Знаш ли ти, Муамере, да сам ја био један од најбољих студената права, то што радиш…


    — Знам Вучићу. Него, шта ради онај Вулин тамо испред врата?
    — Још је тамо?
    — Тамо, сад ја пролазим, а он добаци „и ти пре мене“.
    — Ма молио ме да га примим на консултације, каже важно му због чланова странке ха-ха, ха-ха.
    — Ха-ха, ха-ха, он има странку.
    — Па каже да има, добар је Вулин.
    — Немој да буде, Вучићу, да сам забадава улазио у политику.
    — Полако, Муамере, ти си учен и стрпљив човек.
    — Могу ја и да позовем неке бројеве.
    — Сврати неки пут, Муамере.

    Кад је ушао Чедомир Јовановић, нестало је струје у Председништву, па детаље тог разговора немамо.

    Слично:

    Шта спаја Мила и Милета и раздваја Ђукановића и Додика
    Нови министар одбране: Ни НАТО, ни руски, већ човек који се родио у тенку
    Каубој Зукорлић или помиритељ Муамер
    Како је Србија изабрала новог председника
    Тагови:
    Вучић Александар, консултације, председништво, Влада Србије, опозиција, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога