Првих 45 разлога зашто је Србија земља кошарке (видео, фото)

© AFP 2023 / JEFF HAYNESРепрезентација СР Југославије на победничком постољу након освајања Светског првенства у кошарци 2002. у Индијанаполису, САД
Репрезентација СР Југославије на победничком постољу након освајања Светског првенства у кошарци 2002. у Индијанаполису, САД - Sputnik Србија
Пратите нас
Сасвим је логично да земља у којој је бар доскоро прва и омиљена дечја играчка била лопта, а таленат за колективне спортове врца на све стране, буде спортска велесила, јача чак и од неких по површини и броју становника много већих и богатијих.

Иако би просечан Србин, вероватно, дао све икада освојене медаље у осталим спортовима за једно финале светског првенства у фудбалу, ово је, ипак, земља кошарке…

То је била, то ће бити, а то ће и остати.

Од времена Небојше Поповића, професора Александра Николића, Боре Станковића, Радомира Шапера, па до Жеравице, Кораћа, Боже Маљковића, Лалета Лучића, Дуде Ивковића, Жељка Обрадовића и Салета Ђорђевића, чињеница је да је кошарка спорт у коме се најбоље и системски радило, и да је, заправо, тај тешки рад направио базу, донео резултате и створио оно што је данас широм света познато као југословенска школа кошарке.

Богдан Богдановић - Sputnik Србија
Ај да се кладимо да ће Србија покорити све у Турској

Управо зато, када ме неко пита — зашто кошарка а не неки други спорт, имам дугачак списак одговора…

Дакле…

Зашто остали „орлови“ нису успешни као кошаркашки?

Зашто обруч и тројка, а не гол, офсајд или седмерац?

1. Зато што кошаркашке не занимају старлете, ко год оне биле…

2. Зато што кошаркаши не постану моментално незаинтересовани чим осете велики новац и кроче на неки од београдских сплавова.

3. Зато што Немања Бјелица са собом носи ранац пун књига, Теодосић и Недовић дођу повређени на припреме, а повређени Калинић, уместо да се одмара, седи на трибинама на свакој утакмици репрезентације.

4. Зато што однос према репрезентацији није само ствар релације играча и тренера. Некима другима ни Мурињо и Анчелоти заједно не би помогли.

5. Зато што свако дете које тренира кошарку у Србији зна ко су Сале Ђорђевић, Жоц и Дуда.

© AFP 2023 / JACQUES DEMARTHONРепрезентација СР Југославије на победничком постољу након освајања Светског првенства у кошарци у Атини, 1998.
Репрезентација СР Југославије на победничком постољу након освајања Светског првенства у кошарци у Атини, 1998. - Sputnik Србија
Репрезентација СР Југославије на победничком постољу након освајања Светског првенства у кошарци у Атини, 1998.

6. Зато што постоји страхопоштовање према ономе што ти људи представљају, према ономе што су постигли у својим каријерама и што те је, просто, срамота да их разочараш.

7. Зато што је већина људи у савезу у рангу институције овог спорта и зато што у својим колекцијама имају више златних медаља него НБС златних полуга.

8. Зато што у КСС има мало оних који никада у животу нису шутнули на кош… И зато што на истој клупи седе Сале, Неша Илић, Мута и Јовица Антонић.

9. Зато што су Недовић и Богдановић најбољи ортаци, иако су носили дресове вечитих…

10. Зато што су Дивац и Томашевић играли и за црно и за црвено-беле.

11. Зато што је Жељко Обрадовић бог и у Атини и у Истанбулу.

12. Зато што ниједан навијач Звезде неће физички напасти Сашу Даниловића, а ниједан навијач Партизана Моку или Јовића.

13. Зато што ће Кари Пешић најурити Радмановића, а Сале Мицова када су им највише потребни, и опет направити резултат.

14. Зато што се рефлексно устаје када се појави Бора Станковић.

15. Зато што ћу, као „циганин“, отворено рећи да не волим Дулета Вујошевића, али и то да је велики тренер…

16. Због Небојше Поповића, професора Александра Николића, Шапера, Жеравице, Кораћа, Далипагића…

17. Због Бодироге и Стојаковића.

© AFP 2023 / SCOTT OLSONДејан Бодирога и Пеђа Стојаковић прослављају победу у финалу Светског првенства у кошарци 2002. у Индијанаполису, САД
Дејан Бодирога и Пеђа Стојаковић прослављају победу у финалу Светског првенства у кошарци 2002. у Индијанаполису, САД - Sputnik Србија
Дејан Бодирога и Пеђа Стојаковић прослављају победу у финалу Светског првенства у кошарци 2002. у Индијанаполису, САД

18. Због Лалета Лучића и Душка Ивановића.

19. Зато што „данас сви играју фудбал“ и данас сви играју кошарку!

20. Зато што ће Владимир Штимац доћи на припреме репрезентације макар само махао пешкиром и носио воду и опрему осталима.

21. Зато што нам није важно који су дрес носили Калина и син Драган.

22. Зато што ми је драго што Лучић коначно игра за репрезентацију и јер ми је жао што нема Новице, иако су гробари!

23. Зато што се стоји у ставу мирно кад се помене Жућко Кораћ.

24. Зато што смо волели Владимира Цветковића и обожавали Зуфера Авдију.

25. Зато што клинци рођени много после ЕП у Атини 1995. знају за чувено куцање Даниловића преко Сабониса.

26. Због тројки Ђорђевића против Хувентуда и Хрватске…

27. Због Салетовог 41 поена у финалу против Литваније у Атини 1995.

28. Због Атланте.

29. Због Мокине и Кићановићеве одбојке.

30. Због елиминације САД у четвртфиналу СП на њиховом терену и освајања светског злата у најкошаркашкијем граду на свету — Индијанаполису.

31. Због Рајка Жижића и Раше Радовановића.

32. Због Боже и Марине Маљковић.

33. Због сестара Дабовић.

34. Због Разије Мујановић и Анђелије Арбутине.

35. Зато што сам кошарку почео да пратим уз Југопластику/ПОП 84, и што је било сасвим нормално да се у Србији навија за тим из Сплита.

36. Зато што нема ривалства Звезде и Партизана када се игра за Србију.

© AFP 2023 / FRANCK FIFEСлавље репрезентативаца Србије након победе над Хрватском у осмини финала Светског првенства у кошарци одржаног у Истанбулу, 2010.
Славље репрезентативаца Србије након победе над Хрватском у осмини финала Светског првенства у кошарци одржаног у Истанбулу, 2010. - Sputnik Србија
Славље репрезентативаца Србије након победе над Хрватском у осмини финала Светског првенства у кошарци одржаног у Истанбулу, 2010.

37. Зато што и данас сматрају Дражена, Кукоча и Рађу кошаркашким ванземаљцима…

38. Зато што смо волели младог Жана Табака и Велимира Перасовића.

39. Због рахметли Мирзе Делибашића.

40. Због Плећаша, Андра Кнега и Крешимира Ћосића.

41. Због екипе: Бодирога, Даниловић, Обрадовић, Сретеновић, Паспаљ, Берић, Ђорђевић, Ребрача, Дивац, Савић, Томашевић и Котуровић.

43. Због Атине 1995, великог повратка и прве велике спортске радости коју су приуштили једном четрнаестогодишњаку после скоро трогодишњих санкција и Барија и Токија.

44. Зато што се прича да Немце у фудбалу и Србе у кошарци никада не смете потцењивати, без обзира на то у ком саставу дођу.

45. Зато што ће Сале Ђорђевић са десеткованом репрезентацијом у Истанбулу овог септембра освојити медаљу.

Ето, зато кошарка.

И јуче.

И данас.

И сутра!

 

Заувек!

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала