Слушајте Sputnik
    Момир Булатовић - Без дистанце

    Како се амерички сан претворио у кошмар

    © Sputnik / Александар Милачић
    Колумнисти
    Преузмите краћи линк
    Момир Булатовић
    81641

    Америчка економија се под владавином Доналда Трампа опоравила и биљежи раст. Ова би вијест била добра за цијели свијет под условом да је тачна. Нажалост, изгледа да није.

    Званична статистика заиста показује опоравак. Али будимо реални, све државне статистике служе да потврђују политичке тврдње, а не да објављују истините податке.

    Утицајни амерички сајт „Мани морнинг“ (Money morning) који има преко двије стотине угледних аутора и више од два милиона дневних прегледа само у Америци, недавно је објавио извјештај Мајка Ворда, оснивача и главног издавача сајта, са паничним предвиђањима блиске америчке економске будућности.

    У тексту који ваља препоручити широј читалачкој пажњи, немилосрдно и трезвено су сложене америчке економске реалности које указују да је опоравак виртуалан, а стварност катастрофична.

    Све већи број Американаца схвата да се њихова држава подијелила на двије. Једна је супербогата Америка у којој један одсто садашњих Американаца плива у несхватљивом богатству и политичкој моћи. Друга је Америка држава обесправљених, осиромашених и преплашених грађана којима је ускраћена чак и нада ће бити боље, а коју „насељава“ осталих 99 одсто Американаца.

    Да, социјалне разлике су заиста огромне и оне, по признању самих званичника, представљају најзначајније економско ограничење раста америчке економије. Али они их доживљавају као богом дане, јер не говоре како су настале и зашто се продубљују. Они не могу да дају тачан одговор јер он гласи — социјални јаз расте управо због државне политике Америке.

    Пуну деценију америчка влада је водила политику „стимулативних пакета“ ради превладавања финансијског слома из 2008. године, названог „Велика рецесија“. У то име се Америка непрестано и бјесомучно задуживала. Истина, то је није превише коштало јер је „штампала долар“ и терет преваљивала остатку свијета, будући да је њена национална валута истовремено и свјетски новац. Од тог „лаког новца“, за вријеме администрације предсједника Барака Обаме, 93 одсто је отишло директно у руке привилегованих један одсто Американаца. Огромна већина радних и поштених људи због којих је Америка некада (давно) била велика и цијењена у свијету, није од тога имала ни цента користи. Штавише, њен је положај постајао све тежи.

    Посљедњих деценија се продуктивност америчких радника повећала за 74 одсто, а просјечна плата, која би требало да представља компензацију за тако увећан резултат рада, за исто вријеме је порасла свега 9,2 одсто. Економисти су израчунали да просјечан Американац данас има 17.887 долара мање него што је имао 1980. године.

    Амерички сан о успјеху на основу тешког рада и могућност да се постане све што се заслужи (пожели) постао је сам темељ националног духа. Али снови су претворени у кошмар.

    Више не постоје стални и добро плаћени послови. Некада се могла купити кућа у фином кварту, са добрим комшијама и школом у близини за 40 хиљада долара. Ту цифру је могао да приушти сваки припадник средње класе. Данас је просјечна цијена овакве куће 398 хиљада долара, што је чини недоступном за већину. Према подацима Статистичког завода (U.S. Census Bureau), више Американаца у доби од 18-34 године живи са својим родитељима него са својим партнерима. Поражавајући је и податак да је за готово 60 одсто Американаца немогуће да подмире изненадни трошак од пет стотина долара.

    Једанаест милиона Американаца легално користи опијате за емотивно опуштање. Готово 45 хиљада људи годишње изврши самоубиство.

    Амерички грађани су већ презадужени, али су приморани да се и даље задужују. Дуг по кредитним картицама (дозвољени минус) износи преко хиљаду милијарди долара. Дуг по студентским кредитима (још један амерички сан о квалитетном образовању) укупно износи 1,48 хиљада милијарди долара. Просјечан дуг по студенту је 37.172 долара.

    Финансијски слом из 2008. године почео је урушавањем америчког тржишта хипотекарним кредитима за куповину кућа. Експерти предвиђају да ће нови крах, који (убрзано) слиједи, бити започет на тржишту вриједносних папира који у основи имају обвезнице везане уз студентске кредите.

    Било како било, од опоравка и напретка америчке економије изгледа ће остати само добра вијест из званичних медија.

    Тагови:
    Момир Булатовић, Доналд Трамп, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога