Београд+ 15°C
Ниш+ 14°C
Слушајте Sputnik
    Лет изнад кукавичјег гнезда

    Гори, гори, плането: Одлазак овог човека представља крај епохе

    © Јутјуб/ ryy79
    Колумнисти
    Преузмите краћи линк
    Предраг Васиљевић
    31873

    Демократија је кад бели човек пошаље црног човека да убија жутог човека, 20 хиљада километара далеко од своје куће, под изговором да брани безбедност своје земље, коју је отео од црвеног човека.

    Ово је антологијска реплика из филма „Коса“ која на најсажетији начин осликава учешће Америке у Вијетнамском рату шездесетих година прошлог века.

    Баш у дану када је америчка војска бомбардовала Сирију, преминуо је велики Милош Форман, режисер „Косе“.

    Отишао је у тренутку када су полетале убилачке ракете, као кад се у војни авион за Вијетнам, у филмском крешенду чувеног мјузикла, укрцава хипик Џорџ Бергер уместо заљубљеног војника Клода Буковског.

    Узлетео је Форман изнад кукавичјег гнезда новог доба у коме се здрави, слободни и аутентични проглашавају за лудаке, а многи лудаци управљају светом све са искеженом гримасом и прстом на нуклеарном дугмету.

    Филмски режисер Милош Форман
    © AP Photo / Abdeljalil Bounhar
    Филмски режисер Милош Форман

    Маестрални Чех који је најбоље филмове снимио у Америци, напустио нас је у тренутку када председник САД готово неконтролисаним и надреалним твитовима најављује ракете, бомбе, разарања и све то проглашава „савршеним чином“.

    Тако да потпуно наивно и невино сада делује Лари Флинт, власник порнографског часописа „Хаслер“, чију је животну мисију борбе за непрестано померање граница слободе, филмски одбранио Форман.

    Флинт се ласцивно поигравао са конзервативним америчким званичницима и естаблишментом, и за то платио велику цену и постао инвалид, а данас се конзервативац Трамп, са позиције првог човека САД, поиграва готово перверзно са читавом планетом.

    И Форманов телевизијски шоумен, антикомичар Енди Кауфман из филма „Човек на Месецу“, који је луцидни и бескомпромисни хумор извео до крајњих граница апсурда не би имао шта да тражи у глобалној ријалити канализацији. Када је све потопљено у клоаку глобалног, а малограђански неукусног ријалитија.

    Шта би Форман и могао да тражи у епохи у којој је злобни, неталентовани, али патолошки љубоморни Салијери победио бескрајно надареног и генијалног Волфганга Амадеуса Моцарта. У епохи у којој су њих двојица заменили места.

    А можда свет данас највише и личи на бал ватрогасног друштва који алегоријски нестаје у катастрофи пожара у Формановом последњем чешком ремек-делу „Гори, гори моја госпођице“.

    Чини се, заиста, да „модерно доба“ не заслужује више Формана. Јер, свакодневно се уверавамо да има много бољих режисера. Чији пожари су прави.

    Збогом, Милоше!

    Тагови:
    Милош Форман, филм
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога