Слушајте Sputnik
    Напад Израелаца на утврђење Хамаса у Појасу Газе

    Лазански: Израелци су каубоји Блиског истока (видео)

    © AFP 2018 / MOHAMMED ABED
    Колумнисти
    Преузмите краћи линк
    Мирослав Лазански
    31913

    Историја је учитељица живота, али не знам да ли у Москви сви релевантни фактори о томе воде рачуна.

    Наиме, историјат ратова на Блиском истоку показује и доказује да се Израел у вођењу ратних и специјалних операција не обазире на било какве договоре, споразуме, или принципе, да Израел живот сваког свог грађанина сматра скупљим од живота држављанина било које друге земље.

    Је ли то последица Холокауста у Другом светском рату, где је живот изгубило шест милиона Јевреја, или је то одраз јаке израелске државе, моћне економије и војске, нешто је сложенија прича. 

    Тек, о томе се морало водити рачуна. Пошто сада не помажу подаци да је руска страна у Сирији известила израелску више од 300 пута о летовима руских авиона, а да су Израелци известили Русе о летовима својих авиона десет пута мање. Дисбаланс у тим бројкама требало је раније поставити као проблем, а не тек сада, када је дошло до трагедије руског авиона Ил-20. Тврдити сада како Руси с Американцима имају много бољу сарадњу у најавама летова непотребно је, јер шта ако се сличан случај, не дај боже, понови и с Америма?

    Када је у питању израелска војска, она се на Блиском истоку и на Медитерану увек понашала каубојски. И увек им се то опраштало. Својевремено, у децембру 1969. године, израелски командоси и морнари су у француском бродоградилишту, поред луке Шербур, отели пет ракетних топовњача класе „Саар-1“, које су направљене за Израел, израелска влада платила бродове, али је Париз зауставио испоруку да се не замери Арапима због укупне ситуације на Блиском истоку. Израелци су у Шербур послали морнаре — посаде бродова — као туристе, Мосад је активирао везе с одређеним личностима из француских тајних служби, „обрадио“ је неке француске политичаре. Измишљена је и прича да се бродови продају Норвешкој и под окриљем мрака у ноћи Божића 1969. Израелци су дословно отели пет ракетних топовњача, испловили и довезли их у Израел прешавши скоро 6.000 км. Париз се као нешто мало љутио и прича се завршила. Израелци своје животе и своју имовину бране по сваку цену.

    Четвртог дана Шестодневног арапско-израелског рата, 8. јуна 1967. године амерички извиђачко-шпијунски брод „Либерти“ био је у међународним водама источног Медитерана. Брод је био прописно обележен америчким војним бројем на прамцу и на крми, вијао је велику америчку заставу. Но, напала су га четири израелска борбена авиона, два „миража“ и два „мистера“. Затим је уследио и напад израелских торпедних чамаца. 

    Израелски авиони гађали су амерички ратни брод топовима и ракетама, торпедни чамци су успалили торпеда. Погинула су 34 америчка морнара, њих 174 је било рањено. Посада брода слала је радио-везом позиве за помоћ, али су их Израелци електронски „поклопили“ и све учинили да то изгледа као напад египатске авијације и морнарице на амерички ратни брод. Тадашњи амерички министар одбране Роберт Макнамара зауставио је авионе који је требало да заштите „Либерти“, па је помоћ стигла тек сутра ујутро. За то време, израелска се авијација иживљавала на броду, понављајући нападе у таласима.

    Неколико дана касније Израел је издао саопштење у којем се наводи да је то био „несрећан сплет околности“, да се „амерички брод нашао на погрешном месту“, да су га „израелски пилоти помешали са египатским бродом“. А „Либерти“ је био у међународним водама, високо је вијао америчку заставу и био је дан када је почео напад на њега.

    Епилог? Израелци су платили одштету породицама убијених америчких морнара, али нико од израелских официра није одговарао за тај напад. 

    Нису то затражили ни Американци, напротив — Вашингтон је настојао да се догађај сакрије, преживели амерички морнари морали су да ћуте, све је заташкано. Брод „Либерти“, сав избушен да је једва плутао на површини, дотегљен је до Малте.

    Зашто су Израелци покушали да потопе амерички ратни брод? Била је то класична операција „Лажне заставе“, покушај да се за напад окриви Египат и да онда Американци усред Шестодневног рата интервенишу против Египта. Да ли је обарање руског Ил-20 покушај операције „Лажна застава“? Да, то је био покушај да се наруше односи између Москве и Дамаска, да Руси, а још више руска јавност постави питање смисла даљег боравка руске војске у Сирији. То је суштина трагедије авиона Ил-20.

    Треба познавати историју ратова на Блиском истоку и учити из историје.

    О овој теми у емисији На нишану Лазанског говори Ђорђе Аничић, пензионисани пуковник противваздушне одбране Војске Југославије, заменик команданта двестапедесете ракетне бригаде ПВО.

    Слушајте нас на таласима Радија Новости у 17 сати.

    Тагови:
    На нишану Лазанског, Израел
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога