Слушајте Sputnik
    Деоничари чекају у реду испред статуе Микија Мауса пред почетак годишњег састанка акционара Волт Дизни компаније 3. марта 2004.

    Ако је Маша „Путин“, онда је Мики Маус...

    © AFP 2018 / Timothy A. CLARY
    Колумнисти
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    0 920

    Најбољи коментар на антируску хистерију у Великој Британији, која је ових дана кулминирала тврдњом професора Ентонија Глиса с Бакингемског универзитета да је глобално популарна цртана серија „Маша и Медвед“ инструмент „кремаљске пропаганде“, био би наслов песме легендарног панк бенда из Пуле КУД Идијота — „Глупост је неуништива“.

    Наравно, није проблем што је неко глуп и што има право да износи своје мишљење, уосталом, још је у античкој Грчкој примећено да је основна слабост демократије као такве то што два глупака могу да прегласају једног генија, па тако и у првој земљи модерне демократије „образовани идиоти“ (енглеска синтагма) имају право да буду глупи, а да њихове глупости преносе (некада) озбиљни медији.

    Подсећамо, ово није прво, а изгледа да неће бити ни последње „учитавање“ теорија завере у популарни руски цртаћ, и зато ћемо чистом аналогијом покушати да такве садржаје учитамо и у најпопуларнијег цртаног јунака за децу са Запада — Микија Мауса, ђутурума који је ових дана прославио 90. рођендан.

    1. РАСИСТА: Као што је општепознато, Мики Маус је миш, а мишеви су најчешће бели, па је самим тим и најпопуларнији Дизнијев јунак мање-више прикривени расиста. У прилог тези о расизму Микија Мауса ваљало би подсетити да је други најпознатији Дизнијев јунак Паја Патак, који је као и све патке жуте боје, за разлику од увек мирног, сталоженог и паметног Микија — прилично глуп, неуротичан и бучан. А то је требало да нам покаже, посебно за време Вијетнамског рата, да су „жути људи“, чак и кад су позитивни јунаци, бића ниже расе.

    2. ФАШИСТА: И дан-данас воде се полемике да ли је Дизни био прави фашиста или је у једном тренутку каријере само „био благонаклон“ према идеологији Бенита Мусолинија. А мноштво је теорија у хуманистичким наукама које су доказ(ив)але да је дело „слика“ аутора. У прилог тези да су најпознатији амерички цртани јунаци подсвесно ширили фашистичко-нацистичку идеологију међу децом, говори и чињеница да су Хитлер и Гебелс са великим уживањем гледали Дизнијеве цртаће, иако су за обичан свет Трећег рајха били забрањени. Године 1937. министар пропаганде Гебелс је свом фиреру за рођендан поклонио 12 филмова са Микијем Маусом, а Хитлер је наводно био „јако усхићен“ због поклона.

    3. АНТИСЕМИТА: Ако баш и није био фашиста, него само симпатизер који је на време (уласком САД у Други светски рат) променио страну, творац Микија, Паје, Шиље и осталих јунака који су генерацијама улепшали детињство сигурно је био антисемита. А антисемитизам је једна од главних одлика нацизма. Примера ради, у оригиналној верзији цртаћа „Три прасета“ зли вук долази на врата обучен као типичан јеврејски продавац. Сцена је промењена након протеста јеврејских група у САД.

    4. РАТНИ ЗЛОЧИНАЦ: Готово у свим ратовима у којима је Америка учествовала у 20. веку, Дизнијев студио био је ангажован за прављење пропагандних летака и пригодних цртаћа. А зна се како Американци ратују — где они прођу, ту трава не расте. Људске жртве — колатерална штета. У време Вијетнамског рата 1968. године Милтон Глејсер и Ли Севиџ направили су кратки антиратни анимирани филм у којем се појављује Мики Маус, али нису добили дозволу Дизнијеве компаније да га прикажу на фестивалима.

    5. ЛОВАЦ НА ВЕШТИЦЕ: Није спорно то што је Волт Дизни био антикомуниста, али је у најмању руку неморално што је педесетих година прошлог века био „пријатељски“ сведок Комитета „Неамеричке активности“, којем је открио имена „осумњичених комуниста Холивуда“. Комитет сенатора Џозефа Макартија познат је по „лову на вештице“, а после његовог „лова“, на правди Бога, страдале су многе Дизнијеве колеге из Холивуда због својих левичарских уверења. Можда Дизни није био инквизитор, али је био потказивач и жбир.

    6. ЖЕНОМРЗАЦ И ПАПУЧАР: Ако погледамо тројицу главних Дизнијевих јунака — Микија, Пају и Шиљу и упоредимо их са њиховим „бољим половинама“, долазимо до закључка да би феминисткиње требало да дигну буку која ће се чути „до неба“. Сапутница идеалног Микија је оштроконџа Мини, Пата је још неуротичнија од Паје, а за Белку се не зна да ли је са Шиљом или са Хорацијем, па би се могло закључити да је, у најмању руку, жена сумњивог морала. Имајући у виду да су позитивни јунаци „под папучом“ таквих жена, стиче се утисак да је Дизнијева подсвесна порука малим дечацима била: „Туците оштроконџе да вас не би држале ’под папучом‘“.

    Ако је „учитавање“ теорија завера у дечје цртаће постала академска дисциплина, онда је ова блиц анализа подсвесних садржаја Микија Мауса и остатка Дизнијеве дружине заслужила бар почасни докторат на Бакингемском универзитету. Плус насловну страну „Тајмса“. Под условом да је у Великој Британији и даље дозвољено друкчије мишљење. Макар у академским круговима.

    Шалу на страну, глупаци и подлаци увек ће наћи начине да оцрне и унизе све што је добро и лепо. Посебно, образовани глупаци и подлаци. Али то не би требало да спречи и децу и одрасле да наставе да уживају и у Дизнијевим цртаћима и у „Маши и Медведу“. Јер „глупост је неуништива“, али то није разлог да нам уништава ситна животна задовољства.

    Тагови:
    Мики Маус, Маша и медвед, Трећи Рајх, антисемитизам, фашизам, пропаганда, Вијетнамски рат, Други светски рат, Дизни, Бенито Мусолини, Волт Дизни, Јозеф Гебелс, Адолф Хитлер, Владимир Путин, Вијетнам, Немачка, Велика Британија, САД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога