Нема довољно воде за „Београд на води“

© Sputnik / Сенка МилошНе да(ви)мо Београд
Не да(ви)мо Београд - Sputnik Србија
Пратите нас
Иницијатива „Не да(ви)мо Београд“ штампала је лист у коме су сабране бројне контроверзе пројекта „Београд на води“. Лист, који су представљен испред Скупштине града, доноси стручно гледиште чланова Академије архитектуре Србије о том пројекту, али и осврт јавних личности. Продаја станова у Београду на води најављена за понедељак – није почела.

Представници Иницијативе „Не да(ви)мо Београд“ делили су грађанима први број свог листа који доноси занимљиве текстове о „Београду на води“ из угла архитеката који се противе изградњи, али и јавних личности, међу којима су Зоран Кесић, Борка Павићевић и Марко Шелић Марчело.

Новине су настале због, како кажу чланови Иницијативе, контроле медија, јер се константно искључују грађани и мишљење струке или се њима манипулише, истичу чланови Иницијативе.

„Наше окупљање испред Скупштине Београда је симболични чин који треба да покаже да градски оци, који седе иза нас, не слушају праве потребе грађана, то је симулација демократских процедура. Глас грађана се не слуша, а у току је симулација одлучивања како је дошло до овога, а сви знамо да је дошло због некаквог пријатељства између премијера и некаквог инвеститора“, каже члан Иницијативе „Не да(ви)мо Београд“ Добрица Веселиновић.

Синиша Мали поред пројетка Београда на води - Sputnik Србија
Почела пријава за станове у „Београду на води“

Чланови Иницијативе позивају на поштовање Генералног урбанистичког плана. Они предлажу да се на, сада већ рашчишћеном простору уз Саву направи парк са великим шеталиштем, да се простор осмисли тако да у њему уживају сви Београђани и њихови гости. Такође, предлажу да се, када Србија буде у могућности, на том простору изгради нешто што је Београду, како кажу, заиста потребно.

Архитекта Драгољуб Бакић тврди да је инфраструктура пројекта „Београд на води“ нерешива, да предвиђени простор не може да подржи планирану густину објеката, спратност и број квадрата.

„За њих треба много струје, можда 100 мегавата, то су енергани на гас, неколико енергана, где су они на макети? Израчунали смо, треба 25 милиона кубика воде дневно, а Београд нема ту воду. Они пусте воду – стане вода на Врачару. Можда ће морати да се гради нови Макиш. Да би се саобраћајно решио тај простор и повезао са остатком града мора да се гради метро“, каже Бакић.

Иначе, за понедељак најављена продаја станова у прве две куле Београда на води, није почела. Градоначелник Синиша Мали објашњава да се ради о регистрацији оних који желе да пазаре.

„Људи се јављају, надам се да ће се јавити што већи број људи, и да ће прве две куле бити велики успех ‘Београда на води’. У овом тренутку цена станова није позната, овај процес је у току управо зато да би се одредила. Инвеститор жели да осети тржиште, да види колико је заинтересованих, и ко су. На основу тога ће дефинисати цену. Лекс специјалис ће кренути кроз редовну процедуру, биће свима отворен за коментаре. Тај Закон нема везе са изградњом, већ са сређивањем имовинско-правних односа и укрупњавањем парцела, и не очекујем ништа спорно“, објашњава Мали.

Градоначелник Београда Синиша Мали - Sputnik Србија
Мали: „Београд на води“ је транспарентан и подложан критикама

Према његовим наводима, реч је о око 320 станова у две куле, а још није у потпуности дефинисано како ће они изгледати, а рок за изградњу прве две куле је две до две и по године од почетка изградње. Мали је, такође, навео да ће уговор са арапским партнером бити потписан у наредних неколико седмица, као и да све што је рађено претходних месеци показује да је све у реду у вези са пројектом и да нема никаквих индикација да било шта иде лоше.

С друге стране, чланови Иницијативе „Не да(ви)мо Београд“ позивају надлежне да обуставе пројекат и спрече штету. Њихов лист, који ће од уторка делити грађанима испред зграде градске управе у улици Краљице Марије, доноси неколико примера из региона и света о сличним пројектима који су заустављени после притиска грађана и референдума.

Детаљно је описан пример брда Срђ код Дубровника, новог небодера у Паризу, а наведен је и последњи пример грађанског активизма у Берлину, где су се грађани изборили да бивши аеродром остане зелена површина, уместо да се на њему граде станови.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала