Готово четири месеца ови млади људи су радили у Амбасади Републике Србије, како кажу од 10 ујутру до 10 увече. Запослени у српској амбасади су изашли у сусрет овим пожртвованим људима и понудили да у паузама, у сали за пројекције гледају српске филмове. Временом су на пројекције филмова, уз одобрење српских дипломата почели да долазе и руски пријатељи младих волонтера.
Ова окупљања су постајала све популарнија и масовнија. Биоскопска сала Амбасаде Србије постала је тесна за све заинтересоване. Окупљања су прерасла у „Балкан фемили фест", који се однедавно одржава на различитим местима широм Москве.
„У суштини, нас је за сад троје у овом пројекту. Сви смо ми везани за различите делове и Србије и бивше Југославије. Жеља нам је да овај пројект прикаже руској публици ону слику која је нама драга. Дакле, да кроз културу, дружење, филмове и храну која овде може да се проба, људи упознају Балкан, а без национализма", каже једна од организатора Ксенија Морозова.
Последње окупљање је било организовано у модерно преуређеном простору бивше фабрике стакла „Флакон". Тада је био приказан филм „Монтевидео, видимо се", уз поздравну реч на руском, специјалног госта- Милоша Биковића. Осим тога, била је организована и хуманитарна продаја ручних радова, а део прихода је намењен косовским Србима. Српску музику је изводио трио „Балкан Соул", за који је занимљиво то да су се они до рата у Украјини школовали у Лугањску.
Наиме, договором Универзитета у Нишу и Универзитета у Лугањску, било је омогућено да се студенти музике из Србије школују на универзитету у Лугањску, као и обрнуто. Тако је четири генерације српских студената отишло у Лугањск. Због оружаног конфликта на истоку Украјине, српски студенти су у руском граду Белгороду наставили своје школовање уз посредовање директора музичког колеџа Михаила Шарабарина. У Москву је Балкан Соул дошао уз помоћ „Балкан фемили фестивала".
Такође, за гладни део публике, Руси који представљају пројект Сербс/ Serbs спремали су пљескавице и ћевапчиће. Овде је важно рећи да су управо они заслужни што сада многи знају значење речи „плескавица". Захваљујући овом пројекту, сви они који су посећивали велике московске фестивале хране, сада уз разне бургере, умеју да препознају укус доброг српског роштиља.
Да се вратимо специјалном госту- Милошу Биковићу. Ипак, мора се приметити да с обзиром колико често борави у Русији, Милош овде више и није гост. После две премијере, за мање од пола године, млади српски глумац је на руском тржишту звезда у успону.
Свој трећи филм „Љубав са акцентом" он управо снима. Мора се приметити да су сва три филма, потпуно другачијег жанра — први је класични, потом корпоративни трилер и романтична комедија. За радио „Спутњик" Милош каже да му то прија и сматра да је то за глумца важно како његов рад не би био окарактерисан као „једно те исто".
Он додаје да у Србији мора чак и да одбије неке улоге, како га не би „ставили у фиоку". Управо корпоративни трилер „Бездушни 2" је оцењен као добар руски извозни производ, а то је оно што у последње време фали руској кинматографији.
„Имајући такво велико наслеђе, тај дух, таленат и креативност које је Русија заувек подарила свету, сад треба научити на који начин то представити. Данас су се променили закони како се пласира мисао и то је оно што Русија мора да научи", каже српски глумац.
Он је рекао да Русија има шта да понуди, само треба да научи како своје идеје да прилагоди и додао да руска кинематографија мора да научи како да не буде сама себи довољна.
Милош се на задовољство и организатора и публике радо одазвао позиву да учествује на овом окупљању без црвеног тепиха, вечерњих хаљина и смокинга, јер сматра да је ово „суштина, обично место, где се скупљају обични људи који се оваквим сусретима обогаћују и што је још важније, размењују та своја духовна богатства"
Организатори овог неформалног фестивала обећавају нове сусрете, а публика верно прати најаве истих путем друштвених мрежа.
