Слушајте Sputnik
    Доцент на Катедри за историју на Филозофском факултету у Београду др Александар Животић
    © Sputnik /

    #SvetSaSputnjikom: Европа се полако мири са руским припајањем Крима (аудио)

    Друштво
    Преузмите краћи линк
    Александра Станић, Богдан Пантић
    2410

    Емисија „Свет са Спутњиком“ ове среде анализира војну параду у Москви. Шта значи позив руског председника Владимира Путина за стварање ванблоковског система безбедности?

    Да ли је та идеја остварљива, и на који начин? Шта је Русија показала на Црвеном тргу? Зашто је за Русију Дан победе велики празник? 

    О тим темама говоре наши гости Милица Арежина, потпредседница Скупштине Београдског форума за свет равноправних, и др Александар Животић, доцент на Катедри за историју на Филозофском факултету у Београду.

    Потпредседница Скупштине Београдског форума за свет равноправних Милица Арежина
    © Sputnik /
    Потпредседница Скупштине Београдског форума за свет равноправних Милица Арежина

    — Милица Арежина: Немачка би била најсрећнија када би се Русија и Сједињене Америчке Државе договориле око решавања својих проблема.

    — Александар Животић: Брза руска реакција на Криму је изненадила Запад, она је изазвала затезање односа Русије и Запада, али мени се све више чини да се Европа са тиме полако мири, а питање Крима се скоро више нигде не помиње. Управо из Европе долазе позиви да се уведене санкције укину, јер су њима највише погођене Чешка, Мађарска, Француска, тј. европске земље, док је Америка подигла свој биланс трговине са Русијом. 

    — Милица Арежина: Сваки мир је само припрема за нови рат, а Запад тера Русију да се наоружава. 

    — Александар Животић: Суштина система колективне безбедности је више пута обесмишљена. Оно што се нама десило је еклататан пример тога. То је била и важна порука Русији шта је може снаћи у наредном периоду… Русији се озбиљно осветило то што је пристала на гашење Варшавског пакта, а да ништа није тражила заузврат.

    — Милица Арежина: Путин је прави лидер, не само своје државе, већ једног дела правдољубивог света, којем није до рата.

    — Александар Животић: Постоје планови да систем С 500 већ следеће године постане део наоружања руске војске… Ту се појављује и руски тенк „армата Т 14“ који нема премца у свету, који се већ налазе у употреби у руској војсци… Када се руски тенк Т 34 нашао 1941. године на ратишту Немци нису знали шта их је снашло. Тај тенк је отац читаве фамилије тенкове који се завршава са тенком Т 14.

    — Александар Животић: Дан победе се не обележава само Парадом победе у Москви, већ таквим парадама широм Русије у многим градовима, као и такозваним маршем „Бесмртни пук“ у знак сећања на погинуле у Другом светском рату. Дакле, Дан победе у Русији је и дан сећања.

    — Милица Арежина: Европа је несрећна и неослобођена, јер докле год постоји НАТО она ће бити таква. 

    — Александар Животић: Руска војска мења свој визуелни изглед и отвара се према јавности, што се могло видети и током операције у Сирији са свакодневним прес-конференцијама о дневним акцијама. 

    — Милица Арежина: Мене ужасава то што много младих људи не зна шта се обележава 9. маја… Очекивало се да ће Русија после пада Берлинског зида остати у историји, да она неће васкрснути у својој снази и величини.

     

    Владимир Путин је водећи политичар 21. века

    Емисија „Свет са Спутњиком“ ове среде анализира протеклих 16 година владавине Владимира Путина. Где је Русија била 2000. године, пре доласка Путина на власт, а где је данас?

    Професорка Факултета за међународну политику и безбедност др Виолета Таловић
    Професорка Факултета за међународну политику и безбедност др Виолета Таловић

    О тој теми говориће наши гости Виолета Таловић, са Факултета за дипломатију и безбедност, и Јован Чавошки, сарадник Института за новију историју Србије.

    Сарадник Института за новију историју Србије Јован Чавошки
    © Sputnik /
    Сарадник Института за новију историју Србије Јован Чавошки

    — Јован Чавошки: Једини политички систем који је добар за Русију је онај који изабере сам руски народ уз поштовање традиције и историје.

    — Виолета Таловић: Русија се заиста умногоме суочила са корупцијом, а Владимир Путин у томе креће од својих најближих сарадника са јасно утврђеним системом борбе против корупције. Он је одважан и немилосрдан у борби против корупције и то смо видели на неколико примера у последње време. 

    — Јован Чавошки: Раст руске економије у последње време долази из сектора индустријске производње и нових технологија, а не од пораста производње гаса и нафте. Експлоатација природних ресурса треба да остане чврст ослонац руске економије, али не и да буде доминантна грана руске привреде.

    — Виолета Таловић: Веза између Русије и Европе ће јачати због европске зависности од руске нафте и руског гаса… Русија ће јачати војно, што је предуслов њеног сваког другог јачања.

    — Јован Чавошки: Дагестан је остао проблем за Русију јер за разлику од свих аутономних области на Кавказу, тамо не постоји већинска етничка група на коју би централне власти могле да се ослоне како би тамо створиле сигурност и просперитет.

    — Виолета Таловић: Путин је пример правог мушкарца, који улива сигурност, а то је оно што народу треба. Политичка моћ коју он има даје један ореол више вредности народу. Он је оштар, он зна куда Русију треба водити, он враћа Русију традиционалним вредностима. 

    — Јован Чавошки: Под Владимиром Путином у Русији се бележи раст на свим пољима: унутрашњем, спољњем, економском, социјалном, војном… За 16 година Путин је направио велико достигнуће створивши нови систем који функционише након распада СССР-а… И поред потешкоћа која ће се ту и тамо јављати, Русија ће наставити да игра кључну улогу на евроазијском простору, али и на глобалном плану.

    — Виолета Таловић: Владимир Путин је светски политичар који обележава почетак 21. века… Он је бескомпромисан политичар, који своју снагу и моћ демонстрира сваки дан… Под његовом владавином враћено је национално достојанство Русима, а приметан су раст економије и националног стандарда Русије.

    Тагови:
    Владимир Путин, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога