Према речима аутора поставке, они не гаје симпатије према терористима, али сматрају да су на људе у париском театру „Батаклан“ у новембру прошле године могли да пуцају само они који теже да „створе бољи свет“, а исто, према њиховом мишљењу, важи и за оне који су имали храбрости да се „забију“ у куле-близнакиње у Њујорку 11. септембра 2001.
У Генералном конзулату Русије у Женеви отварање ове изложбе прокоментарисали су реторичким питањем: „Добро, а шта ће бити следеће?!“.
На овој изложби извршиоци недавних терористичких напада у Бриселу и Паризу представљени су као мученици заједно са Сократом, Јованком Орлеанком и Розом Луксембург.
Како наводи „Комерсант“, циљ аутора изложбе јесте да „опишу појам мученика из свих могућих углова и кроз призму историје“.
„Нама који живимо у Данској тешко је да схватимо како је то умрети за своје идеале. Закуцати се у куле-близнакиње, пуцати на људе у ’Батаклану’, разнети се у Бриселу – то може само онај који верује да ће направити бољи свет“, саопштила је једна од ауторки изложбе Ида Граруп Нилсен.
Она је скренула пажњу на то да на изложби није представљен Омар ел Хусеин који је у Копенхагену пуцао у фебруару 2015. године, пошто је терористу убила полиција, а то значи да није сигурно да је био спреман да умре за своје идеале.
Изложба под називом „Музеј мученика“ отворена је у театру Сорт/Хвид, у којем је 2012. изведен спектакл Кристијана Лолике заснован на манифесту норвешког терористе Андерса Брејвика који је убио 77 људи.
Изложба обухвата и причу водича о сваком од „мученика“, при чему се о терористима говори „с њихове тачке гледишта“.
У згради театра представљени су ликови „мученика“, као и неке ствари које су им припадале. На пример, поред портрета браће Бакрави који су извели терористичке нападе у Бриселу изложена је црна кожна рукавица, копија оне у којој је Ибрахим ел Бакрави притиснуо дугме детонатора.
Представљен је и Фуад Мохамед Ахад, који је 13. новембра 2015. у Паризу пуцао на људе у концертној Сали „Батаклан“.
„Разумемо да рођаци жртава, вероватно, имају јаке емоције због наше изложбе. Покушавамо да схватимо оно што је немогуће схватити. За нас је изузетно важно да пренесемо идеју да ову изложбу радимо с пуним поштовањем према жртвама тероризма и њиховим рођацима. И нисмо симпатизери ових чинова насиља или било каквих других видова терора“, рекао је један од аутора Хенрик Гримбек.
Поруку изложбе, чији аутори предлажу да се терористички напади посматрају очима самих терориста, критиковали су многи дански политичари.
Министар културе те земље Бертел Хардер ову идеју је назвао безумном.
„Узнемирен сам због тога што су социјалисткињу Розу Луксембург ставили у исти кош с терористима-самоубицама“, изјавио је Хардер.
Исто мишљење изразила је и потпредседница данског Друштва за слободу штампе Катрин Винкел Холм.
Раније се члан владајуће партије у Данској Дијего Гуглиота критикујући изложбу чак обратио и полицији молећи да анализира садржај поставке и да провери има ли ту нарушавања закона.
Према његовом мишљењу, изложба може да испровоцира човека на ступање у терористичку организацију.
У париским нападима погинуло је 130 људи, више од 350 је рањено. Експлозије у Бриселу усмртиле су 32 људи, а рањено је више од 300.
