Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Град Херсонисос

    Да ли одлуке са Крита важе за све?

    © Sputnik / Владимир Федоренко
    Друштво
    Преузмите краћи линк
    0 425
    Пратите нас

    Свеправославни сабор на Криту и даље прате контроверзе. Саветник цариградског патријарха Вартоломеја Јоан Хрисавгис изјавио је да ће одлуке Сабора бити обавезујуће за све цркве, односно и за оне које не присуствују Сабору. Одлуке ће сигурно утицати на све, али нису обавезујуће, каже за Спутњик доцент на Богословском факултету БУ Растко Јовић.

    Званичници православних цркава из целог света окупили су се на Криту на првом сабору у овом миленијуму, који се одржава упркос изостанку појединих цркава. Васељенски патријарх Вартоломеј сазвао је сабор на којем ће међу темама бити брак, пост и заједничко представљање у епархијама у земљама попут САД и Аустралије.

    Саветник патријарха, архиђакон Јоан Хрисавгис изјавио је да ће одлуке Сабора православних цркава бити обавезујуће за све цркве. Према његовим речима, ситуација је могла да буде другачија да су цркве изразиле неслагање на самом Сабору.

    Он је подсетио на Цариградски сабор 1872. године, на коме су разматрана питања национално-племенских разлика. Руска православна црква није била на Сабору, али су одлуке важиле и за Русију.

    Међутим историчар религије из Москве Јуриј Табак подсећа да је Свеправославни сабор замишљен као скуп који би помогао да Цркве постигну јединствен став о одређеном броју проблема. 

    „Ако на Сабору не учествују све цркве, он се не може сматрати свеправославним. На њему неће бити усвојени документи од суштинског значаја, несугласице између цркава ће и даље бити игнорисане. Мислим да би у решавању тих проблема требало да учествују и политичари, богослови и историчари. Само тако би могло да буде постигнуто јединство православног света, али то се неће десити у догледној будућности“, каже Табак.

    Од око 220 милиона православних у свету, њих свега 50 милиона је заступљено на Великом сабору, јер је од 14 православних цркава четири одбило да учествује, због неслагања око дневног реда — Руска патријаршија, Бугарска црква, Грузијска црква и Антиохијска патријаршија, чије је седиште у Сирији. Историчар религије Јуриј Табак каже за Спутњик да за сада не види излаз за несугласице православних цркава.

    „У православном свету постоје озбиљне идеолошке и историјске несугласице. Може се рећи да су православне цркве у веома компликованим односима, било да је реч о теолошким питањима или о политичким. Рецимо, Руска православна црква и Цариградска патријаршија имају несугласице које се тичу односа према католицима, као и према неканонској Украјинској православној цркви, коју је Цариградска патријаршија спремна да призна, што је неприхватљиво за Руску православну цркву“, оцењује Табак.

    Међутим, доцент Богословског факултета Универзитета у Београду Растко Јовић подсећа да ни на једном Сабору до сад, као ни на Васељенским саборима, никада нису учествовале све цркве, већ епископи који су били у могућности да дођу.  Сабор није васељенски по броју учесника, већ по карактеру, каже Јовић за Спутњик.

    „Ако одлуке саме по себи буду таквог карактера да се тичу свих цркава и да имају пријем у самој цркви и у народу, онда такав Сабор свакако има васељенски значај. Могу да се скупе сви епископи света, али ако одлуке не прођу рецепцију сваке помесне цркве, оне не могу бити васељенског карактера. Имали смо у историји такве случајеве, потписивање Уније са Западном црквом, кад је већина била за то, идеја није прошла рецепцију цркве и на крају је одбачена“, подсећа Јовић.

    Он додаје да још увек не можемо да претпоставимо какве ће бити одлуке Свеправославног сабора, али је убеђен да ће, какве год да буду, сигурно имати неког утицаја и на цркве које немају представнике на Криту. То ће бити незаобилазно, каже Јовић.

    „Нико није у стању да наметне одлуке грузијској цркви, руској, српској или било коме, али ће вероватно свака од тих цркава морати да има неки синод или сабор који ће да поведе разговор о тим одлукама и види да ли оне могу да се прихвате или не прихвате. Верујем да у том смислу тај Сабор може имати васељенски карактер“, објашњава Јовић. 

    Додаје да у дневном реду не види ни једну тему која не одговара руској или српској цркви, јер су углавном, како каже, неутралне.

    „Једини документ који може бити споран је ’Однос са другим хришћанским црквама‘, он може бити проблематичан за одређене цркве“, додаје Јовић.

    Подсетимо, на првом Великом Сабору у овом миленијуму учествује делегација Српске православне цркве, али уз гаранције да ће скуп прихватити претходне договоре са Цариградском патријаршијом и да ће у дневни ред уврстити питање помесних цркава у дијаспори. Сабор ће званично трајати до 26. јуна.

     

    Тагови:
    РПЦ, помесне цркве, Свеправославни сабор, јединство, СПЦ, договор, Растко Јовић, Крит
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога