Београд+ 4°C
Ниш+ 9°C
Слушајте Sputnik
    Крвава патика

    Чувајте се беса мирних људи

    © Tanjug/ Јарослав Пап
    Друштво
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    7732

    Пет особа је убијено, а 20 рањено касно синоћ из аутоматског оружја у кафићу „Макијато“ у Житишту код Зрењанина. Претпоставља се да је узрок љубомора. Стручњаке запањује неселективност. Зашто је осумњичени проширио мржњу на све?

    Убиство иде из мржње, а људи који мрзе мисле да је други зао, тврди за Спутњик психотерапеут Зоран Миливојевић коментаришући вест о масовном убиству која је Србију дочекала рано јутрос. Наиме, Синиша Златић, осумњичен је да касно синоћ из аутоматског оружја убио пет особа, а ранио њих 20 у кафићу „Макијато“ у Житишту код Зрењанина. Информације са лица места говоре да је већи масакр спречен захваљујући Исидору Шутовићу и Милану Мајкићу, који су били на лицу места и спречили осумњиченог да даље пуца.

    Жена човеку не припада!

    Очигледно да је ту била у питању љубомора, појашњава психотерапеут Миливојевић, и да осумњичени није прихватио растанак, развод.

    „Колико сам прочитао од пре шест месеци, значи још веома рано јер људи код таквих разлаза су у једном процесу туговања. Међутим, тугују кад прихвате да је коначно, а он очигледно није прихватио“, сматра Миливојевић. 

    Како поједини медији незванично сазнају, осумњичени Синиша Златић је видео своју донедавну супругу Дијану Златић у кафићу и наводно рекао: „Све ћу да их побијем“. Потом је дошао са пушком. 

    Осумњичени је, сматра Зоран Миливојевић, једног тренутка имао ону логику: ето она сад ужива, он пати, то није у реду и она због тога не заслужује да живи.

    Саговорник Спутњика тврди да је у овом случају посебан проблем и специфичност то што су људи у оваквим ситуацијама ограничени, да је та мржња ограничена на некога за кога они мисле да им је упропастио живот и можда на некога ко им је у томе помогао, као што је било случајева да убије супругу, њеног оца, њену мајку…

    „Међутим, овде запањује та неселективност. То да човек пуца насумице по кафићу, то је петак вече, време кад се излази, кафић је био пун, и то објашњава велики број жртава. Што значи да је он ту неку мржњу проширио на све. Као, мрзим вас све и све ћу вас побити“, прецизира Миливојевић. 

    Управо је ово добар пример, додаје даље он, за теорију да не можемо насиље разрешити само кроз насиље него да треба да се едукујемо кад су у питању љубавни односи — шта значи кад неко хоће са неким, шта значи кад неко неће са неким.

    Превише породичних убистава

    Ако у Гугл претраживач укуцате упит „убио супругу“ само за последњих месец дана изаћи ће превише резултата са вестима о убиствима, самоубиствима, насиљу у породици. Данас је и у околини Књажевца човек ножем убио супругу.

    Мрежа жена против насиља упозорила је да у Србији сваке године у породичном насиљу буде убијено између 30 и 40 жена, а злочини у Житишту и Књажевцу су 16. убиство у овој години почињено од стране члана породице или партнера. Подсећајући на масовна убиства у Кањижи маја 2015. године и у Великој Иванчи априла 2013. године, из те мреже наводе да институције не чине довољно у области заштите жена од мушког насиља.

    „Примећујемо тај тренд последње рецимо три-четири године. То је та порука: мени нема живота без тебе, ако нећеш бити моја, нећеш бити ни туђа. Тако да убија и самоубија се, јер је све бесмислено без њене љубави“, констатује за Спутњик Зоран Миливојевић.

    Срби су, како каже, у том неком смислу страстан народ. „То су убиства из страсти, а страст долази од речи страдање, страдали, настрадали. Страсни људи превише цене неке ствари и онда занемарују неке друге и због тога на крају настрадају“, додаје Миливојевић.

    Мушкарци у Србији, сматра он, осећају да нису довољно вредни, не раде, а нема посла, а кад раде не доносе довољно велику плату, жена је незадовољна. Они не цене себе довољно, па онда могу да мисле да ни други неће.

    Насиље долази као сукоб две жеље и воље. А онда кад нема договора, неко постаје насилан.

    „Чувај се беса мирних људи“, подсећа Миливојевић на познату румунску пословицу. Међутим, он додаје да то не значи да су сви мирни људи потенцијални насилници. 

    „Да је осумњичени ишао на неки психијатријски преглед, нико не би могао да претпостави да би он могао да уради овако нешто“, тврди Миливојевић.

    Решење је, закључује саговорник Спутњика, у истраживању узрока и друштвеној акцији.

    Тагови:
    Житиште, насиље, породица, убиство, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога