Руски физичар Сергеј Годин за Спутњик каже да научна заједница у Русији Николу Теслу доживљава као генија чије инжењерске таленте нико не оспорава:
„Теслино име и његово дело се веома уважавају, његови изуми су стотинама година испред своје епохе. Са друге стране, постоје неки научници који нису успели да по нацртима великог научника реализују неке његове замисли, и они су данас склони да потцењују Теслину генијалност“, каже Годин.
Никола Тесла је иза себе оставио бројне научне радове, али и прегршт тајни. Тесла је био један од највећих умова нашег времена и свако ко мисли да је био чудак и шарлатан, жедан славе и новца — силно греши, с обзиром на то да фантастична достигнућа научника управо сведоче супротно.
За Спутњик овај феномен објашњава Тимофеј Скоренко, главни уредник руског научно-популарног портала „Популарна механика“.
„Руски научници Теслу прихватају из научне перспективе, јер је током активног научног рада од 1880. до 1900. Тесла патентирао највећи број свој изума и дао огроман допринос електротехници. Ипак, велики део свог живота Тесла је провео у ’тихом гашењу‘ али и стварању митова о себи. Осим самог Тесле, тиме је и штампа волела да се бави, баш зато што је његов живот био прекривен велом тајне“, тврди Скоренко.
Он каже да је народ, због чињенице да је Тесла живео повучено, заиста почео да испреда разне бајке и легенде.
„Народ обично више воли мистификацију него научне чињенице, па се у руским књижарама често може наћи више књига где се Тесла помиње као мистик. У том смислу издвајам дело Јевгенија Матонина као реалну биографију научника“, каже он и додаје да ако се сва ова писања популарне белетристике и мистификације уклоне, онда говоримо о Тесли као о човеку који је реално променио свет:
Музички бенд „Тесла бој“
„Тесла бој“ је руска електро-поп група, формирана 2009. године и добила је име по њиховој песми коју су написали оснивачи бенда Антон Севидов и Дмитриј Мидборн. Песма по којој овај светски познати бенд носи име говори о младићу који може да преноси струју на великим удаљеностима. Али, због неспособности да контролише свој дар, дешава се да повреди оне који му приђу превише близу. Антон Севидов је идеју за ову песму, а касније и назив бенда добио зато што је дуго живео у стану изнад којег се налазио огромни трансформатор, и стога је музичар стално осећао близину електричне струје. Музику овог бенда радо слушају млади широм света. Своје песме чланови групе изводе на енглеском језику, а били су проглашени за најбољу руску групу 2009. године.
Тесла хол
Креативна група „Тесла Еф-Икс“ коју чине руски поклоници великог научника, одлучили су да отворе центар, односно „Електрични музеј“ у Москви. Они су претходно отворили исти такав у Олимпијском парку у Сочију. Ипак, московски центар, отворен у марту ове године, већи је од оног у Сочију, па су тако и изложени Теслини калеми већи, али и муње које излазе из ових калема дуже и бројније.
Идеја да отворе овакве центре у Сочију и Москви се код младих Руса јавила кад су схватили да сви заинтересовани за велика Теслина достигнућа морају да путују у Београд како би све то видели у музеју посвећеном великом научнику. Чланови креативне групе која њима управља надају се да ће убудуће успоставити сарадњу са колегама из београдског музеја како би евентуално размењивали експонате или искуства.
Теслино „бекство из собе“
#Игра #Квест Клаустрофобия: #Тайна Теслы
— Igor Szucs (@igorszucs) March 14, 2016
Игорь Сюч https://t.co/B1WjH1mtQj #обзор #tesla #game #review pic.twitter.com/A2e6BmiXtT
У Москви ће овог лета заинтересовани моћи да се у току једног сата поистовете са великим научником и да покушају да реше пројекат који је обавијен тајном. У игри „Ескејп гејм“ или бекство из собе, играчи се налазе у свету интрига, тајних кодова и загонетки. Задатак за играче је да нађу начин да побегну из собе, у борби против времена, односно сата који откуцава 60 минута. Тако ће се они који дођу да се забаве отиснути из 21. века на почетак 20. века како би током једног сата решили задатке и загонетке великог физичара, али и научили понешто ново. „Бество из собе“ посвећено Тесли организовано је у част обележавања рођендана научника.
