Ако гледате са суседног брда, Махуник изгледа као пољана по којој расту печурке. А кад се приђе сасвим близу, онда постане јасно да су те „печурке“ су заправо минијатурне куће са уским вратима. Овде се странац осети као Гуливер у земљи Лилипутанаца. И то не само странци, већ и локални становници уобичајеног раста.
روستای ماخونیک با… https://t.co/zswFC7v4uz #خراسان_جنوبی #شهرها_و_روستاها #روستاهای_خراسان_جنوبی #روستای_عجیب pic.twitter.com/YHY3arJ58o
— نظاره (@nezare_com) May 27, 2016
Махуник је као насеље настао пре хиљаду и по година и постао је познат као село Лилипутанаца. Тада, јако давно, становници овог насеља нису били виши од једног метра. Данас научници кажу да је то највероватније последица генетских аномалија насталих као последица склапања бракова и рађања потомства између блиских рођака. Али исто тако, на низак раст је вероватно утицала и храна сиромашна беланчевинама и витаминима, као и висока концентрација живе у пијаћој води.
Сада овде живи око 700 људи. Старији становници овог места живе у својим скромним кућицама које осветљавају лампе на керозин. Ту је наравно и огњиште.
ماخونیک؛لی لی پوت ایران
— منجی دوازدهم (@monji12info) August 21, 2015
روستایی در…خراسان جنوبی
ماخونیک یکی از هفت روستای شگفتانگیز جهانhttp://t.co/wNyj3Uaqmu pic.twitter.com/LMOOrSTAIn
Куће у селу и даље имају одлике неолитске архитектуре. Боја је кључна — кућице се из даљине уопште не могу приметити међу брдима.
У селу постоји школа. Увече се млади окупљају у џамији, где се моле и уче. Телевизора у кућама нема, у селу их сматрају ђаволском творевином. Па ипак, млади не напуштају ово насеље: воле своје планине и сматрају да им је ту добро.
سکوت و سرطان، تنها گردشگران «ماخونیک»
— روزنامه ایران (@IranNewspaper) July 9, 2016
گزارش ایران از روستایی که به نام لیلیپوتها معروف شدhttps://t.co/WB80fky83f pic.twitter.com/QtJeZLe4ya
Слична насеља су била нађена и у другим деловима Ирана.
