Слушајте Sputnik
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 240
    Пратите нас

    Бициклисти Невен Лајшић (26) и Никола Дупало (32), који су на својим двоточкашима превалили пут од 3.5000 километара, од Републике Српске до Русије, како би симболично указали на проблем одлагања нуклеарног отпада у близини њиховог родног места, Новог Града, напустили су јутрос Москву.

    Они су првим јутарњим летом „одлетели“ до Кишњева, а даље ће своје путовање наставити бициклима. Решили су да при повратку кући руту од руске до молдавске престонице „прелете“ авионом како би заобишли Украјину, где је безбедносна ситуација и даље критична.

    Претходно су испунили своју мисију — они су представништву Републике Српске у Москви предали писмо у којем су указали на проблем најављене изградње депоније радиоактивног отпада у непосредној близини њихове општине, на Трговској гори у Двору у Хрватској.

    Новљани истичу да би здравље њихових суграђана могло бити у опасности ако би нуклеарно одлагалиште „никло“ на свега неколико километара од њиховог града.

    Њих брине и опстанак реке Уне, која важи за једну од најлепших и најчистијих на Балкану, али и у Европи.

    „Предали смо писмо представништву Републике Српске у Москви и они ће га даље проследити руској страни, односно надлежним руским министарствима и организацијама“, каже за Спутњик Лајшић.

    Осим тога, они су ово путовање посветили и тринаестогодишњем суграђанину Сергеју Шевићу, који је оболео од веома ретке болести сужавања надбубрежних артерија и кога ускоро чека тешка операција.

    Они су се на пут до Москве отиснули још 8. августа, пре „беле зоре“. Авантура до руске престонце, дуга око 3.500 километара, трајала је 23 дана. У просеку су дневно прелазили, како кажу, око 165 километара.

    За то време обишли су десетак земаља и у свакој од њих су указали на проблем  одлагања нуклеарног отпада, недалеко од њиховог родног краја.

    Пут их је водио од Новог Града до Загреба (Хрватска), затим до Марибора (Словенија), па даље до Граца и Беча (Аустрија), Братиславе (Словачка), Брна (Чешка), Кракова и Варшаве (Пољска), Виљнуса (Литванија), Риге (Латвија), Талина (Естонија), Хелсинкија (Финска), Санкт Петербурга па све до циља — Москве (Русија). Белорусију су заобишли, јер им је, кажу, за ту земљу потребна виза.

    Време их је, додају, послужило. Само два дана била су кишна. Имали су и два ситна квара на бициклима… „Зарадили“ жуљеве по стопалима и блаже болове у мишићима, али се не жале…

    „Ми смо издржали, а то је најважније. Бицикле смо два пута успут сервисирали, али то је нормално за толико дуг пут. Ми смо физички спремни, свакодневно смо у тренингу — возимо бицикл, трчимо, тренирамо… Цео живот смо у спорту. Овде је, осим физичке спремности, најбитнија психа. Сваки човек би ово исто могао да изведе, ако има јаку вољу и жељу. Ми се трудимо да освестимо наше суграђане, да им скренемо пажњу на заштиту животне средине и на овај спорт, који је такође еколошки“, каже Лајшић.

    Невен је апсолвент на Шумарском факултету у Бањалуци. Тренира тенис и из хобија се бави бициклизмом.

    Никола је завршио ДИФ, и сада ради као кошаркашки тренер. Осим тога, он је и европски рекордер по броју урађених трбушњака — за 12 сати и 45 минута урадио је чак 32.000 трбушњака без прекида и тако се уписао у Гинисову књигу рекорда. Сада размишља о обарању светског рекорда, за који му је потребно 125.000 трбушњака у серији.

    Своје путовање, кажу, памтиће по прелепим пределима и градовима које су видели, новим познанствима и пријатељствима које су склопили, дочецима који су њима у част организовани у разним европским градовима и по гостопримству свих тих људи.

    „Имали смо предивне дочеке у Бечу, Варшави и још неким градовима. У сваком граду смо се сликали са заставом — тробојком, која је пола српска, пола руска — ’два у један‘… Било је на том путу свакаквих догодовштина. У Каунусу, у Литаванији, рецимо пришао нам је човек и понудио да преноћимо у његовој кући и пружио нам дивно гостопримство. У Санкт Петербургу нас је, на пример, један Рус водио на пиће када је чуо нашу причу… Много тога се догодило, и много тога ћемо памтити…“, додаје Невен.

    Памтиће ово путовање и по чопору паса који их је јурио у Чешкој и по пропадању кроз пласт сена док су покушавали да овековече један тренутак, по сусретима са Русима у Пољској, хладном балтичком ветру у Естонији, по ноћној вожњи кроз Летонију, по првом сусрету са лосом у Финској, по вожњи бродом по реци Москви…

    „На рути од Летоније до Естоније возили смо један део пута ноћу. Падала је киша и са једне стране пута имали смо густу шуму, а са друге море и таласе који запљускују обалу. Целом дужином те трасе имали смо осећај да ће из шуме искочити неки вук или медвед. Али са друге стране је предиван контраст, мирис мора и звук таласа чинили су тај предео бајковитим“, причају готово у даху.

    Сваки град, свака држава им се урезала у сећање на свој начин. Ипак, један град се издвојио…

    „Видели смо Беч, Варшаву, Ригу и још много градова — све су то лепи градови, уређене државе. Санкт Петербург је прелеп… Има неку своју димензију, са тим мостовима, каналима… Али Москва је дефинитивно победница пута! Она је заиста посебна. Права европска, светска метропола! Огромна, чиста, препуна туриста, лепо уређена, са мноштвом споменика, цркава, дивних, старих зграда. Људи су пријатни, гостопримљиви. Сви су нас срдачно и топло дочекали“, додаје Невен.

    У многим градовима су им познаници и пријатељи отворили врата својих кућа и угостили их. Понегде су камповали, а понекад су ноћивали и у успутним хостелима — тек да се мало испруже и истуширају.

    Пред њима је сада још 18-20 дана путовања, кроз Молдавију, Румунију, Мађарску, Србију… У Србији ће се мало дуже задржати — ту имају пријатеље.

    Очекују да ће до 27. септембра стићи кућама, а њихови суграђани ће им организовати добродошлицу.

    „Мислили смо да се из Москве вратимо преко Украјине, али су нам саветовали да то ипак не чинимо из безбедносних разлога. Чак нам је то саветовала и једна Украјинка. Можда би и добро прошли, али нисмо хтели да ризикујемо, нарочито зато што са собом носимо српско-руску заставу“, додају.

    Лајшићу и Дупалу ово није прво путовање те врсте. Прошлог лета су бициклима ишли до Солуна и том приликом прешли 1.300 километара у знак поштовања према грчко-српском пријатељству и православном братству. Годину раније имали су сличну авантуру од Новог Града до Требиња. И, увек путују са мисијом — да пошаљу и пренесу неку поруку, да подрже оне којима је помоћ потребна и да подигну код људи свест о заштити животне средине.

    Идуће године, кажу, планирају нову авантуру и освајање нових континената.

     

    Тагови:
    бициклисти, РС
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога