Слушајте Sputnik
    Оперативни центар Министарства за ванредене ситуације Руске Федерације

    Руси из космоса виде ледени талас и јављају у Ниш (фото)

    © Sputnik /
    Друштво
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    31570

    Зашто су Руси супериорни у решавању ванредних ситуација? Поред сјајно обучених људи имају најпрецизнији космички систем праћења природних појава. Систем је доступан и Србији, а Руско - српски хуманитарни центар у Нишу понудио га је и свим земљама у региону.

    Припрема за ломљење леда на реци Сјас у Волховском региону Лењинградске области. Пре почетка операције припадници МЧС-а још једном ће проверити податке космичких осматрања.
    © Sputnik / Алексей Даничев
    Припрема за ломљење леда на реци Сјас у Волховском региону Лењинградске области. Пре почетка операције припадници МЧС-а још једном ће проверити податке космичких осматрања.

    Руски космички систем прати промене климе, померања у земљиној кори и опасне појаве које изазива човек, пожаре и поплаве, различите акциденте. Сви подаци праћења сливају се у оперативни центар Министарства за ванредне ситуације Русије у Москви, који је повезан са хуманитарним центром у Нишу.

    Ледени талас који је захватио Србију однео је људске животе, а од Божића је евакуисано више од 130 људи. Због леда је обустављена пловидба Дунавом, а лед се таложи и на мањим рекама.

    Припадници Министарства за ванредне ситуације Руске Федерације у акцији евакуације у екстремним зимским условима.
    © Sputnik / Александр Кондратюк
    Припадници Министарства за ванредне ситуације Руске Федерације у акцији евакуације у екстремним зимским условима.

    Припадници Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије и Горске службе спасавања пробијају се до више од 100 села која су данима одсечена од света. У акцију око Ниша и Прокупља укључени су и спасиоци из Русије који бораве у Руско-српском хуманитарном центру, који кажу да је, с обзиром на услове живота у њиховој земљи, реч о ситуацији која није претерано ризична.

    У космичко праћење и управљање кризним ситуацијама укључен је и Центар у Нишу. Повезан је са најсавременијом опремом у Москви која у сваком тренутку зна где расте ниво воде због поплава, да ли је дошло до промене у сеизмичким подручјима и где је избио шумски или било који други пожар.

    • Овако из свемира изгледају термо тачке, односно пожари на територији Азије и Европе.
      Овако из свемира изгледају термо тачке, односно пожари на територији Азије и Европе.
      © Фото : Руско-српски хуманитарни центар
    • Руско Министарство за ванредне ситуације у проценама користи податке са 10 сателита, 4 руска и 6 међународних станица.
      Руско Министарство за ванредне ситуације у проценама користи податке са 10 сателита, 4 руска и 6 међународних станица.
      © Фото : Руско-српски хуманитарни центар
    • Сателитско праћење временских прилика на територији Србије, Македоније и Хрватске важно је у проценама ширења пожара.
      Сателитско праћење временских прилика на територији Србије, Македоније и Хрватске важно је у проценама ширења пожара.
      © Фото : Руско-српски хуманитарни центар
    • Србија је прва земља у овом делу Европе која може да користи податке руског центра за космичко праћење природиних појава и ванредних ситуација.
      Србија је прва земља у овом делу Европе која може да користи податке руског центра за космичко праћење природиних појава и ванредних ситуација.
      © Фото : Руско-српски хуманитарни центар
    • Пресек стања на реци Вардар у Македонији након што се прошле године излила из корита.
      Пресек стања на реци Вардар у Македонији након што се прошле године излила из корита.
      © Фото : Руско-српски хуманитарни центар
    • Процена изливања Вардара на основу параметара добијених из сателита и надлежних служби Македоније на основу кога је могуће прецизно одредити који насељени делови су угрожени.
      Процена изливања Вардара на основу параметара добијених из сателита и надлежних служби Македоније на основу кога је могуће прецизно одредити који насељени делови су угрожени.
      © Фото : Руско-српски хуманитарни центар
    • Пилот пројекат одбране од поплава због изливања Бегеја. На основу прорачуна могуће је предвидети у које ће куће продрети вода и из којих улица је потребно евауисати становнике Зрењанина.
      Пилот пројекат одбране од поплава због изливања Бегеја. На основу прорачуна могуће је предвидети у које ће куће продрети вода и из којих улица је потребно евауисати становнике Зрењанина.
      © Фото : Руско-српски хуманитарни центар
    • Критичне тачке у Зрењанину лако је одредити јер град има прецизно урађен катастар и праћење водостаја.
      Критичне тачке у Зрењанину лако је одредити јер град има прецизно урађен катастар и праћење водостаја.
      © Фото : Руско-српски хуманитарни центар
    1 / 8
    © Фото : Руско-српски хуманитарни центар
    Овако из свемира изгледају термо тачке, односно пожари на територији Азије и Европе.

    Важност оваквог мониторинга видели смо много пута, па и у ситуацији сличној овој у којој се Србија тренутно налази, захваљујући њему, прошле године у мају буквално је спасен један град у Сибиру, каже за Спутњик директор Центра Бојан Гламочлија.

    „Лед је почео да се таложи на реци, спољна температура је била минус 25 степени Целзијусових. Уз помоћ космичког мониторинга и осталих података који се уносе у систем оперативног центра Министарства за ванредне ситуације, дошли су до податка да ће, ако лед настави да се таложи, доћи до поплаве која ће угрозити град од сто хиљада становника. Формирали су штаб, урадили мониторинг терена и дошли до закључка да морају да уситне лед. Подигли су авијацију, уситнили лед и нису морали да евакуишу све те људе на тако ниској температури из снегом и ледом окованог града. Била је то немогућа мисија, али успели су. Ако се сетимо леда на Дунаву 2012. године, када је страдало много сплавова и чамаца, мислим да то и сада може много да нам значи овде у Србији, да треба да рачунамо на тај систем“, каже Гламочлија.

    У ванредним ситуацијама хеликоптер је често једино превозно средство којим је могуће стићи до угрожених људи.
    © Sputnik / Максим Блинов
    У ванредним ситуацијама хеликоптер је често једино превозно средство којим је могуће стићи до угрожених људи.

    Он додаје да се у Нишу, захваљујући осматрањима из свемира, прате промене у целом свету, а посебно у нашем региону, и прослеђују другим оперативним центрима. Када су у августу прошле године поплаве задесиле Македонију, Центар је реаговао.

    „Имали смо пројекцију нивоа њихових река са том количином падавина, то су званични подаци који се налазе на сајтовима хидрометеоролошког завода. Уз помоћ ових програма добили смо прорачуне и тачно смо могли да знамо који ће делови Македоније бити поплављени. Знали смо које ће куће бити под водом и на којим локацијама треба хитно реаговати, имали смо пројекцију целе ситуације“, присећа се први човек Центра.

    Он ипак додаје да се земље региона, па и сама Србија још увек недовољно ослањају на овај систем. Зато је Центар у сарадњи са управом Зрењанина урадио пилот пројекат праћења тока и евентуалног изливања Бегеја. Важно је рећи да је овај град један од ретких који има уређен катастар, односно географски информациони систем, каже Гламочлија.

    „Урадили смо модел и добили резултат, односно шта би се дешавало ако ниво Бегеја порасте. Представили смо га управи града, Средњебанатском управном округу и Сталној конференцији градова и општина. Изазвао је велику пажњу. Исто би могло да се уради за целу територију Србије и радимо на томе. То је програм који штеди време, енергију и новац. Захваљујући њему можемо да знамо колико је људи потребно за евакуацију становника, односно колико ватрогасаца-спасилаца, војске и полиције је потребно на неком угроженом подручју. Такође, програм нам показује и колико људи треба евакуисати и који су сигурни простори за евакуацију“, објашњава Гламочлија.

    Поузданост система показала се и током недавних потреса у Италији — уз помоћ параметара добијених од различитих служби, у Центру у Москви, па тако и у Нишу, могли су да предвиде шта ће се дешавати, које су тачке тренутно угрожене и које би могле бити. Све зависи од квалитета унетих података, каже саговорник Спутњика.

    Помоћу космичког осматрања могуће је открити пожар и у густо насељеним местима. Штаб за хитне интервенције моментално се формира, на терену.
    © Sputnik / Евгений Епанчинцев
    Помоћу космичког осматрања могуће је открити пожар и у густо насељеним местима. Штаб за хитне интервенције моментално се формира, на терену.

    „Реч је о подацима геодетских служби, Mинистарства за урбанизам, хидрометеоролошке и сеизмолошке службе. На основу њих можемо са одређеном прецизношћу да кажемо које су зграде угрожене, које ће касније моћи да се користе за живот, а које морају да се сруше. Буквално за неколико минута можемо да имамо комплетну слику ванредне ситуације као што је земљотрес“, каже директор Центра.

    Из Москве, односно из свемира, посматра се све што се дешава на нашој планети, руско Министарство за ванредне ситуације има информације које човеку на земљи нису у сваком тренутку приступачне. Србија на овај систем највише рачуна када је у питању опасност од шумских пожара, јер се они из свемира најбоље виде. Тако у Ниш и током зиме стиже извештај о такозваним термо тачкама који Центар прослеђује МУП-у.

    У Руско-српском хуманитарном центру се надају да ће на плану мониторинга остварити и бољу сарадњу са земљама Европске уније, јер када је безбедност у питању, кажу, политику треба оставити по страни.

    Тагови:
    осматрање, ледени дани, пожари, космос, ванредна ситуација, поплаве, Руско-српски хуманитарни центар, Бојан Гламочлија, Ниш, Македонија, Италија, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога