Београд+ 25°C
Ниш+ 21°C
Слушајте Sputnik
    Злато

    Русија купила трећину светског злата

    © Sputnik/ Александар Алпаткин
    Економија
    Преузмите краћи линк
    Милош Ћурчин
    0 46632

    Прошле године Банка Русије је, према званичним подацима, остварила рекорд у куповини злата – набавила је 171 тону тог племенитог метала. То је трећина укупне количине злата коју су купиле централне банке различитих земаља.

    С једне стране, то се објашњава унутрашњим растом експлоатације злата по чему је Русија доспела на друго место у свету. С друге стране, премда у односу на долар цена злата пада, у еквиваненту у рубљама расте. По мишљењу експерата, нагомилане “златне резерве” могу да помогну Русији да ублажи притисак долара, иако јој неће помоћи да се ослободи зависности од те валуте.

    Толико злата Русија није куповала од времена СССР. У поређењу са прошлом годином Централна банка (ЦБ) Русије купила је скоро 25 одсто више драгоценог метала него пре годину дана. Како пише лист Московски комсомолац, три су разлога за такав тренд. Прво, Централна банка Русије почела је да широко подржава домаћу експлоатацијз злата, које је не само светска резервна валута, већ и сировина за војно-индустријски комплекс будући да је део многих микроелектронских система.

    Нису се случајно за мање од годину дана цене злата које утврђује ЦБ удвостручиле – са 44.000 рубаља на 87.000 рубаља за фину унцу (око 31,1 грам). Прерачунато на доларе то износи од 1.250 до 1.600.

    На светској берзи цена злата је, напротив, падала. Док су октобра 2012. достизале и 1.800 долара, у јануару 2015. фина унца је вредела око 1.300 долара. Банка Русије, дакле, даје за злато 300 долара више него што је то у иностранству. То објашњава и чињеницу да је експлоатација злата у Русији прошле године порасла за девет одсто и премашила 272 тоне, па је та земља у тој области избила на друго место у свету (прва је Кина а трећа Аустралија).

    Златник 50 хиљада рубаља
    © Sputnik/ Максим Богодвид
    Златник 50 хиљада рубаља
    Друго, Централна банка Русије је у условима финансијске кризе почела да комерцијалним банкама даје кредите са покрићем у златним резервама. Ако банке не испуне услове кредитног уговора, “златне резерве” ЦБ порашће за још неколико милијарди.

    Треће и најважније: повећање “златних резерви” у међународним резервама Централној банци Русије неопходно је за одржавање курса националне валуте. Наравно, злато није високоликвидни инструмент, посебно сада када светске цене тог метала падају. Централне банке практично свих земаља далеко више су заинтересоване за америчке државне обвезнице – иако оне нису много исплативе. Такве обвезнице има и Банка Русије и доскора је то било сигурна инвестиција.

    Међутим, у случају могућег пооштравања секторских санкција Запада против Русије све је рискантније чувати их. Сетимо се тужног искуства Ирана, када су рачуни те земље замрзнути на инсистирање Вашингтона. У Кремљу су, по свему судећи, то одавно схватили. Према незваничним информацијама, хартије од вредности номиноване у доларима Русија пребацује из западних банака у кинеске.

    Злато треба да буде последња чврста гаранција. О томе говори и чињеница да је 2014. удео злата у руских резервама порастао до 12 одсто (што је по актуелном курсу више од 46 милијарди долара, а укупне златно-девизне резерве пале су испод 400 милијарди долара). За годину дана тај показатељ порастао је за 1,6 одсто. Узимајући у обзир динамику кретања вредности злата, новчани еквивалент златних резерви Русије порастао је за 15,3 одсто. Подсећања ради, деведесетих година та бројка није била већа од неколико процената.

    Светски савет за злато, организација која се бави развојем индустрије злата, истиче да је количина злата у резервама Русије почетком 2015. била максимална у последњих 20 година. Према мишљењу ЦБ, злато може да буде искоришћено као гарант економске стабилности – инструмент за обезбеђивање ликвидности банкарском сектору.

    Сличну политику води и Кина. Према незваничним информацијама, последњих година Пекинг активно попуњава златне резерве, при чему купује не само непосредно сам метал, већ и руднике. Циљ му је да повећа резерве са хиљаду на десет хиљада тона (лидер по резервама злата су САД које имају више од 8.000, док је Русија на петом месту са 1.200 тона). За Кину је то исти такав гарант економске стабилности као и за Русију. Претерана зависност од долара никоме није по вољи.

    Злато у међународним резервама САД премашује 71 одсто. Узгред, Русија и Кина тешко да ће се трудити да стигну Вашингтон који држи толико злата за екстремне ситуације, рецимо, за случај рата са Русијом или Кином. На курс долара Американци утичу штампањем пара. Најобјективнији удео злата у златно-девизним резервама централне банке има Швајцарска која је у новембру прошле године то питање изнела на референдум. Предлагано је да то буде 20 одсто, али предлог није прошао.

    Јасно је да злато неће оборити долар, али исто тако никоме не користи ни да осетно обара цену тог племенитог метала. ММФ, рецимо, сматра да ће се светски тренд куповања злата наставити.

    Тагови:
    злато, Централна банка Русије, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога