Слушајте Sputnik
    Криза у Грчкој

    Излазак Грчке из еврозоне изазвао би домино ефекат

    © REUTERS / Francois Lenoir
    Економија
    Преузмите краћи линк
    Јелена Вучићевић
    0 280

    Много је опасније да из еврозоне изађе Грчка него на пример Немачка. Ако би Немачка као најјача индустријска земља напустила еврозону, ништа се значајно не би променило. Излазак Грчке би довео до домино ефекта, јер би друге земље које су у кризи следиле пример Грчке, оценио је за Спутњик економски аналитичар Махмут Бушатлија.

    Атина ће стрпљиво чекати док њени кредитори не постану реалистични, изјавио је грчки премијер Алексис Ципрас дан  после неуспешно окончаних преговора у Бриселу, који су подстакли страховања од банкрота Грчке и њеног изласка из еврозоне. Док Грчка истиче да је спремна да и даље разговара, званичници ММФ-а и ЕУ поручују да немају дозволу за даље преговоре.

    Грчки премијер Алексис Ципрас је навео да политички опортунизам тера кредиторе да врше притисак на Атину да снизи пензије. Истичући да је Грчка учинила бројне уступке од почетка преговора с кредиторима, Ципрас је навео да неки виде као слабост искрену жељу Атине да пронађе решење и премости разлике са кредиторима.

    Истовремено, неименовани званичник грчке владе је изјавио да Грчка никада неће прихватити захтеве кредитора који се односе на смањење пензија и плата или увођење додатних пореза на основне потрепштине, као што је струја.

    Званичници ЕУ кривицу за неуспех сваљују на Атину, наводећи да није ништа ново понудила да би се обезбедило 1,6 милијарди евра за исплату ММФ-у до краја месеца.

    Описујући атмосферу на преговорима, други неименовани извор навео је да су Грци „дошли с рукама у џеповима“. „Ово је разочаравајуће и тужно. То је био последњи покушај да се премосте разлике, али јаз је и даље дубок“, рекао је неименовани извор близак преговорима, наводећи да је тај јаз велики као океан.

    У разговору за Спутњик економски аналитичар Махмут Бушатлија оценио је да преговори између Грчке и кредитора нису пропали.

    „Никоме није у интересу да они пропадну јер је решавање грчке кризе у доброј мери и решавање економске кризе у Европи, која се не смирује“, каже Бушатлија.

    „Проблем је што је Немачка заузела врло чврст став. Не жели да попусти, заборављајући једну врло важну чињеницу: да је својим понашањем у доброј мери креирала грчку кризу јер је или субвенционисала свог продавца, или кредитирала Грке да купују немилице најскупљу индустријску робу на свету, немачку робу и немачке производе потпуно свесни чињенице да Грци неће моћи да то врате. И Немачка би морала бити прва која би требало да иницира попуштање у односима са Грчком, а то би значило отпис једног дела дуга и репрограм, односно поделу ризика између Грчке и најразвијенијих земаља ЕУ“, наводи аналитичар.

    Говорећи о последицама непостизања компромиса и евентуалног изласка Грчке из еврозоне, Бушатлија истиче да је много опасније да из еврозоне изађе Грчка него на пример Немачка.

    „Ако би Немачка као најјача индустријска земља напустила еврозону, ништа се значајно не би променило. Остатак  земаља ЕУ би покушао да се чврсто консолидује јер би у том случају имали снажног екстерног партнера у Немачкој“, сматра он.

    „Излазак Грчке би довео до домино ефекта јер би мање земље попут Португалије, Шпаније, Италије покушале да нађу излаз у томе. У тим земљама иначе постоји тренд аверзије према ЕУ зони јер се еврозона само притиском односи према земљама у кризи“, наводи Бушатлија.

    Постојећи програм међународне помоћи Грчкој истиче 30. јуна, па се овонедељни састанак министара финансија еврозоне у Луксембургу сматра последњом шансом за постизање договора у вези са грчком  кризом.

    Слично:

    По први пут званични разговори о банкроту Грчке
    Следећа Југославија? Европа у рату са Атином
    Помоћ Грчкој стиже од Русије?
    Варуфакис: Време је за договор
    Тагови:
    репрограм, кредитори, ЕУ, преговори, еврозона, дуг, ММФ, Махмуд Бушатлија, Алексис Ципрас, Грчка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога