Српска страна је током трајања пословног форума предложила 25 пројеката руским партнерима.
Бранислав Грујић, председник Пословног савета за сарадњу са Русијом, за Спутњик каже да је „основно то што смо понудили само реалне пројекте који могу и једној и другој страни да донесу зараду“.
„Важно је да се они изведу до краја“, додао је он.
Грујић сматра да је најважнија системска ствар коју би српска страна требало да проба да уради да замоли и наведе руску страну да део свог извоза енергената Србији покрије увозом српске робе.
„Важно је нагласити да овде не причамо само о производима пољопривредне индустрије, већ и о бродоградњи, о нашим текстилним производима, о обући и заштитној обући“, наставља Грујић и додаје да велики руски енергетски системи такву робу иначе купују по свету и да је тешко променити те уходане канале снабдевања.
На питање како то конкретно може да буде реализовано, председник Пословног савета за сарадњу са Русијом истиче да би први корак у том смеру требало да буде потписивање уговора између двеју влада, односно двају надлежних министарстава да се део извоза „враћа“ увозом српских производа.
Формирање дистрибутивних центара за српску робу
Како би се извоз српске робе олакшао и логистички ефикасније спроводио, неопходно је развити „инфраструктуру“, односно унапред припремити и оценити квалитет робе и олакшати превоз.
Овим поводом, директор представништва Привредне коморе Србије у Русији Света Васиљевић за Спутњик каже да осим унапређења сарадње, које се очекује после овако великог форума, највећу пажњу привлачи иницијатива о формирању дистрибутивних и логистичких центара за српске пољопривредне и прехрамбене производе.
„Ови центри требало би да буду отворени у Србији, где се би фактички ти производи обједињавали и где би се контролисао квалитет производа, након чега би се производи слали у Руску Федерацију. Опет, исти такви логистички центри би били основани и са ове стране, у Русији, где бисмо прихватали ту робу и прослеђивали директним купцима или чак дистрибуирали у малопродајне ланце“, додаје Васиљевић.
Добро је познато да је руско тржиште „жедно“ српске хране, а нашим пољопривредницима иде наруку и то што Србија није увела санкције Русији, нити ће то учинити. Бранислав Грујић сматра да без обзира на режим санкција које су Запад и Русија међусобно увели, Србија не би требало да се „опушта“:
„Пре или касније доћи ће крај санкцијама, а са друге стране ми овде не говоримо о санкционој роби. Постоји много друге робе из Србије која није на санкционом списку, а може да нађе своје место на руском тржишту“, објашњава Грујић.
Упркос расту извоза, српским привредницима неопходна помоћ
У последњих неколико месеци, иако српски извоз бележи раст, многи привредници се жале да трпе губитке због колебања курса рубље. Многи од њих моле за помоћ државе, како би неометано могли да извозе своју робу. Извозници се плаше да би због могућих краткотрајних прекида могли да изгубе место на тржишту. У овом смислу, председник Пословног савета за сарадњу са Русијом предлаже да Србија као држава уведе субвенције на извоз.
„То ће иначе у једном тренутку бити неминовно. Постоји тржиште и жеља, а сви смо у кризи и сви се трудимо да нађемо најбоља могућа решења“, истиче он.
Директор московског представништва ПКС Света Васиљевић са задовољством констатује да је велики привредни састанак у Москви резултирао и споразумом о сарадњи између „Сбербанке Србија“ и „Енергопројекта“, као и „Сбербанке Србија“ и НИС-а.
Такође, потписан је и споразум између иновационог клуба „Архимед“ и Привредне коморе Србије. Током форума су одржани и бројни билатерални разговори српских и руских компанија.
