Београд+ 21°C
Ниш+ 18°C
Слушајте Sputnik
    Жене на друштвеним мрежама

    Жене су спасиле „Телеком“

    © Flickr/ erin
    Економија
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    55005935

    Влада је донела једногласну одлуку да „Телеком Србија“ остаје у државним рукама. Стручњаци сматрају да је на одлуку највише утицао притисак јавности, али и упозоравају да евентуално увођење професионалног менаџмента у „Телеком“ мора да буде транспарентно.

    Економиста Бранко Драгаш сматра да су за останак „Телекома“ у државној својини пре свега заслужни грађани Србије, који су на различите начине показали да ова компанија треба да остане у државном, односно, у крајњем случају, у њиховом власништву.

    „Ово је велика победа српске јавности. На различите начине је указивано да ’Телеком‘ не треба продавати, од нас стручњака, преко синдиката, јавног мњења, појединаца, поготово жена које су биле врло ангажоване у кампањи на друштвеним мрежама. Притисак јавности имао је кључну улогу“, каже Драгаш.

    Он такође сматра да је утицај на одлуку о непродавању државне телекомуникационе компаније имала и чињеница да је владајућој странци почео да пада рејтинг, да постојећи децембарски дефицит није очекиван и да је буџет за 2016. годину веома лоше креиран, на шта је указао и Фискални савет.

    Због свега наведеног Драгаш мисли да „Телеком“ може да буде велика прекретница.

    „Сада треба да се иде даље, да се спречи продаја ПКБ–а“, каже тај економиста за Спутњик.

    У организацији „Транспарентност Србија“ не могу да одговоре на питање да ли је останком „Телекома“ у власништву државе заштићен јавни интерес, као што, кажу, није било могуће озбиљно коментарисати одлуку, продавати или не продавати, јер јавности нису познати детаљи о ономе шта се нудило на продају. Могли смо само да наслутимо колика би била цена, каже за Спутњик програмски директор те организације Немања Ненадић.  

    „Ипак, немам посебан разлог да сумњам у оно што је премијер саопштио као званичан разлог да се одустане од продаје. То да није било одговарајуће понуде купца звучи у потпуности разумно, Влада се надала вреднијој понуди и одлучила је да одустане од продаје, пошто понуда није била у складу са њиховим очекивањима“, каже Ненадић.

    Он скреће пажњу на најаву, која се у другој форми већ појављивала као најава „Б опције“, да ће, са обзиром да „Телеком“ неће бити продат, можда бити ангажован „професионални менаџмент“.

    „То отвара питање какав је менаџмент до сада био на челу ’Телекома‘, какве је пословне резултате остваривао и да ли ће, ако се то изабере као опција, уговор о ангажовању новог менаџмента, бити недоступан јавности, као уговор менаџмента Железаре Смедерево“, каже Ненадић.

    Он подсећа да је тај уговор, који садржи права и обавезе о располагању јавном имовином велике вредности, остао непознат јавности.

    Немогуће је утврдити да ли су пресудну улогу у спасавању „Телекома“ одиграле жене активне на друштвеним мрежама, али је чињеница да су се, поред синдиката, у одбрану те компаније дигли економисти, независни, али и стручњаци за комуникације и информационе технологије који су упозоравали на важност опстанка компаније која има стратешки значај за државу, а које се мало која земља одриче.

    Поједини стручњаци упозоравају да је професионализација „Телекома“ неопходна и да би компанији добро дошао свеж капитал, можда из продаје мањинског пакета акција.

    Финансијску инјекцију „Телеком“ би, уз мало труда, могао да да сам себи, јер располаже једним од најважнијих ресурса у 21. веку. Сребрнину би, као што рече премијер, могао претворити у злато.

    Када се пословање једне од најпрофитабилнијих српских фирми гледа из позиције мањих компанија које се баве истим послом, евидентно је и пуно простора за уштеде. 

    Оне не морају бити остварене искључиво смањењем броја запослених, сматрају радници „Телекома“, који верују да је проблем вишка радника решив у наредне три године, кроз добровољни одлазак, уз отпремнине.

    Слично:

    Протест синдиката због приватизације Телекома (видео)
    Морамо сачувати контролни пакет акција „Телекома“
    Исплати ли се Србији да прода Телеком?
    Тагови:
    ресурси, телекомуникације, продаја, Телеком, Транспарентност Србија, Немања Ненадић, Бранко Драгаш, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога