Пад цена нафте није донео никакво олакшање обичном становништву у Индији, тачније власти су већ трећи пут током последња два месеца повећале акцизе на производњу бензина. Слична ситуација, мада можда не тако изражена, може се констатовати и у другим државама: цене нафте падају, али нафтни деривати поскупљују. Та, на први поглед „непоштена“ појава, заправо је оправдана многим разлозима.
Чињеница да литар сирове нафте у Индији кошта око 12, док литар минералне воде кошта око 15 рупија, није заправо меродавна, односно поређење није сасвим на месту, сматра професор Аман Агарвал, директор Института финансија Индије.
„Мора се разумети да се овде ради о ценама сирове нафте на светском тржишту, али то није цена која се заправо тиче потрошача. Цена прерађене нафте износи између 55 и 60 рупија, што то поређење донекле чини некоректним“, сматра Агарвал.
Дакле, сирова нафта чија цена пада на светском тржишту, није готови производ. Та нафта извађена из земље, бива послата на даљу прераду која није јефтина. На пример, у Русији црпљење једног барела нафте из земље кошта око шест долара по барелу, а толико отприлике кошта и њен транспорт. Уз то, постоји и порез на извоз нафте, што на крају доводи до тога да је чиста зарада од једног барела свега негде око 25 одсто од њене тржишне вредности.
Са друге стране, државе које нису толико богате нафтом, као што је на пример случај са Индијом, сада су у још неповољнијој ситуацији, говори представник индијског пословног савета организације БРИКС, експерт у области енергетике Нарендра Танеџа.
„Индијски енергетски гигант ОНГЦ плаћа 37 долара за само црпљење једног барела нафте у месту Бомбај Хај — највећем нафтном налазишту у Индији. Питање је да ли, ако нафта појефтињује, тако ниска цена може да се одржи дуго? Та околност може да доведе до глобално нестабилне ситуације посебно имајући у виду да у државама произвођачима нафте полако може почети економска, социјална, па и политичка криза. Сa једне стране, може се учинити да су ниске цене нафте нешто добро, али заправо то удара на економију земаља извозница“, каже Танеџа и закључује да ће се, ако цене буду остале ниже од 40 долара за барел, то лоше одразити на укупну светску економију.
Мора се рећи и то да, ако би држава на тај велики пад цене још и снижавала цену нафтних деривата, онда нафтне компаније ускоро уопште не би имале од чега да одржавају производни процес односно црпљење нове нафте, што би довело до велике светске кризе. Уз то, требало би узети у обзир да је Русија један од највећих светских произвођача и извозника нафте, а списак тих држава није тако дугачак.
