Слушајте Sputnik
    Економија
    Преузмите краћи линк
    18178
    Пратите нас

    Србија лежи на око два милиона тона олова и цинка, више милиона тона бакра, око 20 тона злата и чак четири милијарде тона угља, а готово све руде, осим угља, ископаваће наредних година углавном приватне компаније.

    Уколико се у следећих десет година отвори пет нових рудника, као што је планирано, нашој земљи би то требало да донесе пет милијарди долара страних инвестиција и око 1.000 нових радних места.

    Мултинационалне корпорације попут америчког „Фрипорта“, канадског „Ресервоар минералса“ и британско-аустралијског „Рио тинта“ уложиле су у геолошка истраживања у Србији током последње две године око 95 милиона долара. Геолошке инвестиције повећале би се неколико пута када би наша земља тачно знала с колико рудног богатства располаже, пишу „Вечерње новости“.

    „Процене о ресурсима и резервама злата, бакра, олова и цинка у Србији познате су само Министарству рударства и енергетике, а у домену су пословне тајне“, објашњава геолог Предраг Мијатовић из Геолошког завода Србије. 

    „Геолошки завод Србије последњу детаљну анализу стања резерви минералних сировина у Србији урадио је 2000. године за потребе Савезне владе. Када су у питању олово и цинк, сви рудници у Србији су готово искључиво у приватном власништву, углавном странаца.“

    Рудници у којима је активна експлоатација олова и цинка су „Велики Мајдан“ код Љубовије, „Рудник“ код Горњег Милановца, „Грот“ код Врања и „Леце“ код Медвеђе. У сваком од ових рудника има неколико стотина хиљада тона рудних резерви. Као пратеће минералне сировине, које имају врло високу вредност на тржишту, појављују се злато и сребро. У рудницима „Рудник“ и „Велики Мајдан“ у значајним количинама има сребра, а злата и сребра има у „Лецу“, који је велики потенцијал. Ипак, наш највећи рудник злата је „Бор“, који је државни.

    Мада лаицима може деловати да је нашој земљи најбоље да сама ископава руду и тако за себе остави највећи удео, ипак у стварности није тако.

    „Свуда у свету, осим можда у Кини и Северној Кореји, експлоатацијом минералних сировина баве се приватне компаније, а водећу улогу имају рударске мултинационалне фирме. Процес од почетка геолошких истраживања, па до прве фазе експлоатације траје између 10 и 15 година“, каже Мијатовић. „И сама предузећа морају много да ризикују, јер на почетку геолошких истраживања, која нису јефтина, не знају да ли ће се она завршити проналаском лежишта. До сада су се све стране и домаће компаније ослањале у првим фазама истраживања на податке добијене у периоду када су држава и државна предузећа финансирали основна и примењена геолошка истраживања, а то је период од 1945. до данас.“

    Србија има резерви бакра за наредних 25 година, док угља има за скоро цео један век, каже професор др Раде Јеленковић, шеф Департмана за економску геологију Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду и редовни члан Академије инжењерских наука Србије.

    „Минерално богатство Србије се не користи у мери у којој је то стварно могуће“, наводи Јеленковић. „Основни проблеми су недостатак финансијских средстава за геолошка истраживања, недовољна прерађивачка индустрија и релативно мали број компанија с кадром који је способан да одговори свим задацима. Зато морамо више да укључимо богате стране фирме. Оне су у последњих десет година у геолошка истраживања металичних и неметаличних минералних сировина, не рачунајући лежишта нафте и гаса, уложиле више од 300 милиона долара и запошљавале око 700 домаћих радника. Од високообразованих до неквалификованих.“

    Према званичним подацима, у Србији је регистровано око 350 рударских фирми и око 20 предузећа која се баве истраживањем лежишта минералних сировина, од глине до злата. Ипак, квалитет сировина још се испитује.

    Најпознатија лежишта бакра у експлоатацији, с претежно ниским садржајем метала и значајним потенцијалима, налазе се у источној Србији у Мајданпеку, Бору и Великом Кривељу, а оловно-цинкане руде на Руднику, у „Лецу“, „Великом мајдану“, „Гроту“ и „Белом брду“. Значајне резерве олова и цинка су и у „Старом тргу“ и „Кижевку“ на КиМ. Злата и сребра има највише у лежиштима РТБ „Бор“.

     

    Тагови:
    богатство, руде, експлоатација, злато, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога