Слушајте Sputnik
    Златне полуге

    Кина рачуна на руско злато

    © Sputnik / Alexander Alpatkin
    Економија
    Преузмите краћи линк
    1605
    Пратите нас

    Кина из године у годину купује и употребљава све више злата. Очекује се да ће до 2020. године кинеска потражња достићи чак 1200 тона, пише државни медиј „Шангај секјурити њуз“.

    Агенција се позива на кинеско Министарство привреде и информационих технологија, где отворено говоре да Кина не може самостално одговорити на потражњу и зато рачунају на Русију.

    Преговори овим поводом се воде у оквирима конгреса „Чајна голд“, који се управо одржава у Пекингу (од 26. до 28. јула). Кинески бизнис се путем инвестиција већ налази у  руској индустрији злата. Од 2012. године Кинези су инвестирали у четири мања стартап пројекта. Ипак, у велике пројекте Кинези до сада нису улазили. Прошле године је, на пример, фирма „Зијин голд“ уложила око сто милиона долара у изградњу комбината у Сибиру.

    Успостављање сарадње је важно за обе стране, изјавио је за Спутњик генерални директор компаније „Карат“ Константин Буњин. Ова компанија је једна од првих изашла на кинеско тржиште злата.

    „То је врло перспективан правац јер ми имамо много налазишта иза Поларног круга. Због климатских услова, вађење злата захтева много времена и труда, али и новца. Данас на руском тржишту има мало компанија које читав процес од налажења златне жиле до вађења могу да финансирају. У сарадњи са кинеским партнерима напредак у овом сектору је више него реалан. Тим пре што је председник Путин ратификовао документ којим се олакшава извоз необрађеног драгог камења, као и извоз племенитих метала. Мени се чини да имамо хармоничну сарадњу са кинеским партнерима.“

    Удео кинеских фирми у процесу производње злата није велики, тек негде око 3 одсто. А могао би бити чак до 15 одсто, сматра директор инвестиционо-банкарског одељења фирме Ку-Би-Еф Дмитриј Кипа. Кина стреми ка озбиљном повећању златних резерви које је у вези са повећањем извоза, а директно је повезано са тежњом да јуан постане светска валута.

    Шеф кинеске асоцијације злата, председник компаније „Чајна голд“ Сун Сињ је на конгресу „Чајна голд 2016“ изјавио да су због „брегзита“ скочиле цене злата. Исто тако, додао је Сун Сињ, приметан је и раст глобалних инвестиција у злато и зато овај племенити метал може постати актива која ће омогућити да се јуан позиционира као интернационална валута. Шеф „Чајна голд“ је изјавио и да реализација стратегије новог Пута свиле може довести до веће интеграције руско-кинеске индустрије злата на светском тржишту. А још и ако се узме у обзир да ће међусобна плаћања за већину пројеката у оквирима кинеске стратегије Пута свиле бити вршена у јуанима, онда је јасно да све иде ка томе да ће јуан истиснути долар, односно америчку валуту подвести под свој „златни стандард“.

    Паралелно, Кина је створила свој ценовни оријентир за злато у јуанима. Референтна цена је она која се одреди током пословања на Шангајској берзи злата. Финансијски аналитичар Дмитриј Тратас сматра да „шангајски златни фиксинг“ може да постане изазов за традиционални „лондонски златни фиксинг“:

    „Имајући у виду обим пословања на Шангајској берзи, она може да заузме лидерско место у продаји злата. Осим тога, Централна банка Кине чува довољно велике резерве управо у злату.  Имајући у виду да се сасвим близу налази и Индија која традиционално има велику потражњу за златом, пре или касније може се очекивати да Шангај постане нови Лондон.“

    Последњих година се потражња за златом преселила у Азију. То што се сада на Шангајској берзи може купити злато јуанима — сигнал је да  интересовање кинеских потрошача  расте, као  и да ће утицај Кине на светском тржишту злата само јачати.

     

    Тагови:
    резерве, потражња, злато, Русија, Кина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога