Слушајте Sputnik
    Потпредседник САД Џо Бајден и премијер Србије Александар Вучић

    Бајден у Београду — инвеститори у Србији

    © Tanjug / ZORAN ZESTIC
    Економија
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    2663

    Посета америчког потпредседника Џозефа Бајдена Србији, ма колико политичке природе, одразиће се и на економију јер ће бити сигнал инвеститорима, а САД су један од највећих у Србији, кажу у Привредној комори Србије. Укупно су уложиле 3,8 милијарди долара, а до краја године се очекује отварање још око 5.000 нових радних места.

    САД су један од највећих страних инвеститора у Србији са укупним улагањима која су, према америчким подацима, до сада премашила 3,8 милијарди долара. Инвестиције америчких компанија, а њих 23 су на српском тржишту, донеле више од 8.000 радних места. До краја године очекује се и 5.000 нових, каже за Спутњик директорка сектора за економске односе са иностранством Привредне коморе Србије, Данијела Чабаркапа.

    „Сарадња са САД по питању страних улагања у Србији је заиста интензивна. Имамо и најаве даљег инвестирања, а најсвежији пример је компанија ’Лир‘ која треба да оснује постројење за производњу кабловских снопова у Новом Саду“, каже директорка Чабаркапа за Спутњик. Уговор са „Лиром“ је потписан крајем прошле године и он треба да запосли 2.000 радника, прецизирала је она.

    „Делфи аутомотив ПВЦ“ је преко своје компаније „Делфи пакард“ већ кренуо са одређеним активностима у Новом Саду, а у овој години је већ потписан и уговор за пројекат оснивања два постројења за производњу опреме за повезивање жица и каблова, где ће бити запослено додатних 3.000 радника. Значи, ту већ причамо о цифри од 5.000 радника у предстојећем периоду, додала је Данијела Чабаркапа.

    Она је указала и на добар пример реинвестирања задовољних америчких инвеститора. Компанија НЦР планира треће проширење пословања у Србији и додатно запошљавање око 500 радника, тако да ће до краја године имати око 2.000 људи у Србији.

    На питање да ли то значи да је Србија прилагодила свој пословни амбијент захтевима страних инвеститора и да ли је то пресудно за инвестирање, она каже да је управо то по среди.

    „Може се оценити да су америчке компаније изузетно заинтересоване и задовољне, о чему говоре како нове инвестиције, тако и реинвестирање већ постојећих компанија. Србија константно ради на унапређењу својих пословних услова, генерално за компаније које већ послују у Србији, али и према потребама нових компанија како би привукла нова улагања у Србију“, каже директорка Чабаркапа.

    Константно се ради како на побољшавању законске регулативе, тако и саме инфраструктуре у Србији која је, како истиче, неопходна да би одређене инвестиције биле реализоване. То је оно што инвеститоре највише и занима, транспарентност и континуалност у пословању, да могу да планирају пословање на дужи рок, нагласила је директорка сектора за економске односе са иностранством ПКС.

    Осим у ИТ сектору, као и до сада, највеће шансе за нова америчка улагања су у ауто-индустрији, фармацеутској индустрији, енергетици (ветро-паркови), финансијском сектору (инвестициони фондови и банкарство), грађевинарству (производња намештаја и опреме за кућу) и војној опреми.

    На питање да ли америчке компаније имају неке посебне захтеве у погледу инвестирања, с обзиром на то да је реч о великим компанијама, а малом српском тржишту, Чабаркапа каже да све компаније, па тако и америчке, желе да имају могућност континуитета у пословању и стабилну средину у којој послују, како би могле да планирају следеће кораке. Она, међутим, објашњава да се овде не инвестира гледајући на Србију као тржиште.

    „Нико овде не долази да би инвестирао због српског тржишта, него се гледају партнери Србије и трговински споразуми, попут оног о слободној трговини које Србија има са другим земљама. То отвара једно тржиште знатно, знатно веће од Србије, што јесте један од потенцијала који многе компаније користе и додатни бенефит који им помаже да се одлуче да овде инвестирају.“

    Када је у питању укупна спољнотрговинска размена, у ПКС напомињу да Србија има преференцијални статус у трговини са САД. Јула 2015. године Србији је обновљен преференцијални режим извоза у САД (ГСП статус). То конкретно значи повлашћени бесцарински увоз, или уз минималну царину, у САД за готово 5.000 производа из 140 земаља, укључујући и Србију. Преференцијални статус се примењује до краја 2017, године. Услов је да је роба произведена у Србији са најмање 35 одсто вредности и да буде директно испоручена из Србије, напомињу у ПКС.

    Укупна робна размена Србије и САД је у прошлој години износила 539,4 милиона долара, што је пад од  8,9 одсто у односу на 2014, пре свега због пада српског извоза од 19,9 одсто. Док је увоз Србије из САД износио 288,9 милиона долара и повећан је 3,5 одсто, српски извоз који је износио 250,5 милиона долара, пао је, пре свега, због упола мањег извоза „Фијатових“ аутомобила. Упркос паду продаје „Фијата“ од 52 одсто, нашим извозом у САД и даље су доминирали аутомобили.

    Традиционални извоз муниције, спортског и ловачког оружја „Првог  партизана“ из Ужица  далеко је стабилнији и представља 13 одсто укупног извоза и у 2014. години, односно 14,7 одсто у 2015. години.

    У првих шест месеци ове године укупна робна размена износила је 270,8 милиона долара. Вредност извоза Србије у САД била је 102,6 милиона долара, а увоз 168,2 милиона.

    Посета америчког потпредседника Џозефа Бајдена Србији, ма колико политичке природе, имаће одраза и на економију, јер ће бити сигнал инвеститорима, а САД су један од највећих у Србији, кажу у Привредној комори Србије.

     

    Тагови:
    Вучић Александар, Џозеф Бајден, Србија, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога