Београд+ 18°C
Ниш+ 19°C
Слушајте Sputnik
    Евро

    Евро неће преживети

    © Sputnik/ Иља Питаљев
    Економија
    Преузмите краћи линк
    0 26852613

    „Евро неће преживети, колапс је неизбежан. Евро вероватно неће преживети следећу велику кризу и хитно би требало мењати монетарну унију како би се избегао колапс“, наводи се у извештају француског института „Жак Делор“.

    То је врло оштро упозорење у последњем извештају француског Института „Жак Делор“, који је један од архитеката јединствене европске валуте.

    Аутори извештаја, група академика и стручњака широм Европе, свесни су препрека јачању интеграционих трендова у пољуљаној ЕУ након „брегзита“ и све гласнијег успона евроскептицизма, али истичу да политика не може приуштити отезање.

    „Реформа евра можда није популарна, али је есенцијална и горућа: у неком тренутку Европу ће задесити нова економска криза. Не знамо хоће ли се то догодити за шест недеља, шест месеци или шест година. Али у тренутним околностима није вероватно да евро преживи“, преноси Блумберг из извештаја.

    Аутори предлажу промене у три корака. У првом предлажу брзе „закрпе“ попут јачања Европског стабилизационог механизма (ЕСМ), банкарске уније и координирања економских политика. Потом би на релацији север-југ уследио quid pro quo механизам подстицања реформи инвестицијама да се проблематични југ (коначно) мотивише на реформе.

    Трећи корак, контроверзан и опцион, премда важан, подразумева да се еврозона трансформише у федералну структуру с поделом ризика и суверенитета.

    Лука Бркић с загребачког Факултета политичких наука истиче да је проблем у суштини једноставан, али не и решење. „Предложене мере учврстиле би позицију евра, али само су сурогати. Будућности еврозоне и евра нема без политичке уније“, каже Бркић. Додаје да је реализација пројекта Сједињених Европских Држава упитна и да будућност Европе за 20, 50 или 100 година неће тако изгледати, већ ће решење бити „ново, оригинално и аутохтоно“.

    С економске стране, уз остало, еврозону мучи проблем слабе мобилности радне снаге, те ригидност плата, што отежава функционисање монетарне уније, објашњава професор загребачког Економског факултета Борис Цота.

    „Уз та ограничења, еврозона може опстати једино да заживи као трансферна унија у којој би се значајан део националних буџета пренео на централни европски буџет, и то са садашњих један на бар 20 одсто.“

    „Чланице то за сада нису вољне да учине, посебно оне старе, због питања моралног хазарда од страха да би се новац олако трошио, а реформе избегавале“, истиче Цота.

    Хрватска за сада нема услове за евро, али намерава да га уведе, па је, како је рекао гувернер Борис Вујчић, наш интерес да „кућа у коју се желимо уселити буде чврста и уредна“.

    „Ако и даље постоји консензус политике за одржавање стабилног курса, било би пожељно увести евро што пре. Лично мислим да то не треба силити док ЕУ не донесе мере да он има будућност“, закључује Цота.    

     

    Тагови:
    колапс, евро, економија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога