До тог закључка се дошло анализом снимака и праћењем активности — отварања и затварања поклопаца резервоара, које је објавила америчка компанија „Орбитал инсајт“.
Спорно је то што Пекинг званично износи знатно мање бројке.
Увоз нафте у Кину оборио је нове рекорде почетком ове године. Отприлике до јуна, обим испорука је повећан за 16 одсто него претходне године. На сателитским снимцима забележени су резервоари за складиштење нафте досад непознати међународним организацијама. Амерички аналитичари истичу да је крајем 2014. године Кина имала 2.100 комерцијалних и стратешких нафтних резервоара, који могу да приме 900 милиона барела. То је четири пута више од броја резервоара који су заведени у бази података „Танк терминалс“.
Притом, истичу аналитичари „Орбитал инсајта“, не искључује се могућност да постоје још и подземни резервоари, а такође у земљи се активно наставља и изградња нових складишта.
Према прорачунима америчке компаније, залихе нафте у Кини су у мају ове године износиле 600 милиона барела, док су Кинези „пријавили“ само 287 милиона барела, што покрива 36 дана увоза нафте.
То значи да би нафтне залихе Кине могле да буду приближно једнаке резервама САД.
САД могу 150 дана да извозе нафту користећи само комерцијалне залихе. Према подацима америчке Управе за енергетске информације, сада се у америчким резервоарима и складиштима налази 522,5 милиона барела сирове нафте.
Политика Пекинга усмерена је на то да задржи ниже цене нафте до 50 долара за барел, како би куповала што веће количине нафте за мање новца.
Самим тим, захваљујући залихама нафте, Кина би могла да утиче на тржиште. Логика је следећа: ако се испостави да је Кина имала веће залихе нафте него што се мислило, то би значило да раст потражње нафте последњих година није био узрокован растућим потребама, већ стратешким планирањем. Осим тога, то може да отежа напоре које улаже ОПЕК у ограничавање производње нафте у нади да ће стимулисати раст цена, а такође може помоћи Кини да створи „црни фонд“ у случају изненадног прекида у снабдевању сировинама.
Самим тим, намеће се питање може ли Кина једном одлуком да уништи све договоре главних играча на тржишту и заиста утиче на цену нафте.
Амерички аналитичари кажу да већи део кинеског увоза нафте одлази у резерве, чија количина није позната никоме, и ако ОПЕК покуша да стимулише раст цена нафте, онда би Кинези могли да „помрсе рачуне“ на тржишту.
Шеф аналитичке управе Фонда руске националне енергетске безбедности Александар Пасечни сматра да Кина и даље складишти нафту, али њихове залихе би могле да буду потрошене за неколико недеља, или у најбољем случају за неколико месеци. То нису оне количине које би могле да утичу на цену нафте на глобалном нивоу. Рецимо, смањивање производње нафте у Венецуели и другим земљама створило би баланс на тржишту.
Генерални директор Института националне енергетике РФ Сергеј Правосудов сматра да се подаци компаније „Орбитал инсајт“ уклапају у амерички тренд актуелан у последње време, а који се одвија по принципу — урадити све да би се обориле цене нафте.
