Слушајте Sputnik
    Грађани Ниша чекају на разговор с Вучићем испред Дома Војске.

    За колико ће југ Србије постати север?

    © Tanjug / Тања Валич
    Економија
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    1252

    Може ли у столовању Владе Србије у Нишу, несвакидашњем потезу премијера Вучића, локална самоуправа да нађе подстрек? Очигледно је да су грађани углавном задовољни, јер су осетили неку врсту пажње, али од пажње се не живи.

    Уз југ Србије готово увек иде и придев — неразвијен, али и оно „што јужније, то тужније“. Природно је да су плодна равница и Шумадија богати, али се и за јужне делове наше земље не може рећи да су сиромашни. Шума, релативно плодна земља, руде, минерали и вода, коју, додуше, не чувамо. Дакле, и југ има свој потенцијал.

    Заседање Владе у Нишу
    © Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC
    Заседање Владе у Нишу

    Током вишедневног боравка у Нишу протекле недеље, Влада Србије одржала је састанак са начелницима пет округа са југа и председницима општина, најављено је отварање нових радних места, завршетак Коридора 10, веће плате, помоћ државе породичним компанијама, али и домаћим фирмама које тренутно имају проблем. Премијер је рекао да Влада поклања велику пажњу том делу Србије.

    Социолог Владимир Вулетић сматра да је само столовање Владе на југу подстрек за локалну самоуправу, али и почетак системског размишљања. Потребно је да, између осталог, људи са југа стекну једну врсту самопоуздања и да изађу из матрице „ми смо јадни, сиромашни, нико нам не може помоћи“, каже Вулетић.

    Александар Вучић и Мајкл Давенпорт
    © Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC

    „Потребно је развити другачији однос према себи, потребно је више самопоштовања. Важна је чињеница да људи на југу нису непредузимљиви, штавише, јужњаци су генерално предузетни и желе да искористе своју иницијативу. Али је потребно мало више системског размишљања, међусобне координације у активностима које се спроводе. То је оно што треба мењати, нећу да кажем када је овде реч о менталитету, када је у питању погледу на живот, пословање, о томе пре свих треба да размишљају локални лидери на југу Србије“, каже Вулетић за Спутњик.

    Он сматра да заиста постоји решеност државе да помогне овим крајевима и да је добро што се Влада изместила на југ, макар на кратко. Не треба заборавити да на југу имамо неку врсту анимозитета према Београду, јер се сматра да се сви ресурси групишу у Београду, а то се набоље види управо кроз понашање политичара, када дођу у Београд више се не враћају, не осврћу се на свој стари крај, подсећа Вулетић.

    „Мислим да је ово пре свега важно симболички, да се људима скрене пажња да држава мисли на њих и да није све што је важно везано за Београд. Било би добро када би било више других догађаја, научних и културних. Видели смо и да је САНУ дошла у Ниш. То људима враћа одређену врсту самопоштовања, они то виде на другачији начин, да нису неко ко је потпуно заборављен, ко је избачен на дно. Било би добро да ово не буде усамљен, посебан случај“, закључује Вулетић.

    Економиста Милан Ћулибрк каже да ова посета југу може да помогне да се отклоне неке ствари које су дуго стајале укочене због неажурности, традиционалне инерције локалних самоуправа, али проблем је у томе што ствари морају да функционишу потпуно другачије, свако мора да ради свој део посла, каже Ћулибрк за Спутњик.

    Он додаје да је проблем у томе што Србија никако да утврди своје приоритете и да већ двадесет година слушамо да су развојне шансе Србије и пољопривреда и информационе технологије, годишње школујемо тридесет студената на смеру софтверски инжењеринг, а посла има за хиљаду њих, иста је ситуација и са пољопривредом, ништа не радимо да то заиста променимо, каже Ћулибрк.

    „Деценијама слушамо како је пољопривреда наша развојна шанса, имамо више обрадивих површина од Холандије, извоз из те земље је 75 милијарди долара, два и по пута је већи од бруто домаћег производа Србије, па се питамо у чему је проблем. Па у томе што не постоји права аграрна политика. Наводњавамо 1 до 2 одсто обрадивих површина и молимо се богу да падне киша кад јој није време или да не буде града. Све се на то своди, уместо да се коначно ствари поставе на своје место, да се заиста уради нешто да се остваре развојни циљеви“, објашњава Ћулибрк.

    Чланови локалне самоуправе током боравка владе у највећем и најсиромашнијем граду на југу изјављивали су како им министарства више не нуде декларативну помоћ, већ конкретну, као да то већ није њихов посао или до Вучићевог доласка у Ниш нису били добро информисани.

    У Нишу је ових дана већ видљива велика промена узрокована доласком владе на југ. Улице и паркови су беспрекорно чисти, Нишлије кажу да град никад није ни био чистији — све блиста. Видећемо до када ће тако остати, јер нема разлога да не остане. Био би то први резултат „великог препорода“ тог града који је најавио премијер. А чистоћа града не зависи од премијера и Владе, већ од локалне самоуправе, а највише од грађана. Неке промене заиста не зависе од новца већ од добре воље. Свака промена у друштву креће од појединца.

    Тагови:
    југ Србије, север, развој, привреда, улагање, Милан Ћулибрк, Владимир Вулетић, Александар Вучић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога