Српски извозници морају имати већу иницијативу

Српски извозници морају имати већу иницијативу
Пратите нас
Важно је истаћи спремност Русије да у сваком погледу подржи сарадњу наших земаља, нарочито јер имамо господина Тимченка на челу конзулата, што већ доноси велику озбиљност и одговорност у тим пословима.

У Санкт Петербургу је прошле недеље отворен Генерални конзулат Србије, а о томе колико ће тај потез  допринети јачању економских односа Србије и Русије и повећању српског извоза, Јелица Путниковић је у емисији „Енергија Спутњика“ разговарала са Нинославом Вујиновић, саветницом у Центру за билатералну сарадњу са Русијом у Привредној комори Србије, и др Данијелом Цвјетичанином, професором Универзитета Сингидунум.

Александра Вучић на пријему поводом отварања преговарачких поглавља са ЕУ. - Sputnik Србија
Како Србија да компензује штету од уласка у ЕУ

Вујиновићева каже да је отварање Конзулата изузетно значајно, јер Представништво које Привредна комора има у Москви није могло да подмири потребе српских привредника на огромном руском тржишту.

„Важно је истаћи спремност Русије да у сваком погледу подржи сарадњу наших земаља, нарочито јер имамо господина Тимченка на челу Конзулата, што већ доноси велику озбиљност и одговорност у тим пословима. Наш циљ је да интензивирамо регионалну сарадњу, а надам се да ће се прилика за то пружити и 10. новембра, када Санктпетербуршка трговинско-индустријска комора обележава свој велики јубилеј. То ће бити леп повод који би могао да допринесе да се привредници окупе и детаљније поразговарају о начинима интензивирања контаката како са Санкт Петербургом, тако и шире са Лењинградском облашћу“, истиче Вујиновићева.

Свеже воће и поврће, млечни и месни производи, али и грађевинарство и производња намештаја области су у којима Србија може да искористи своје извозне потенцијале на руском тржишту, напомиње Вујиновићева. У Русији, како каже, „памте и нашу индустрију текстила и обуће, али је питање да ли ми имамо капацитете неопходне да одговоре захтевима огромног руског тржишта“.

„Нажалост, ми више немамо велике системе, већ мале компаније. Све је уситњено, како у оквиру текстилне индустрије, тако и у индустрији обуће и прехрамбених производа. Ја не сумњам у квалитет наших производа, али мора да се постигне одговарајући обим да би то било исплативо и за једну и за другу страну, као и да се поштује квалитет који се уговори и да то буде правило за све производе где бисмо могли да наступамо и будемо конкурентни“, напомиње Вујиновићева.

Пијаца - Sputnik Србија
Нема препрека за српски извоз у Русију

И професор Данијел Цвјетичанин сматра да је проблем Србије у томе што нема производне погоне са капацитетима који би могли да задовоље неке од потреба руског тржишта. Међутим, производни капацитети Србије нису једини ограничавајући фактор повећања привредне сарадње двеју земаља, напомиње Цветичанин.

„Треба бити свестан да наши евроатлантски пријатељи спречавају сваку сарадњу Србије и Русије. Када је требало да буде изграђен ’Јужни ток‘, ЕУ га је практично затворила — Бугарској је било забрањено да приступи пројекту, Србији је било запрећено, па су Руси одустали и прешли на алтернативна решења. Докле год привредници немају иницијативу и чекају да посао уместо њих уговоре државе и привредне коморе, а држава управља привредним токовима, увек ће европска администрација моћи нашим привредницима да забрани да изађу на руско тржиште или да спречи да са руског тржишта узимамо робу. То још изгледа нису разумели ни руски привредници ни Влада Русије, али ни наши привредници ни наша Влада“, објашњава Цвејтичанин.

Он каже да је за бољу привредну сарадњу неопходно променити начин размишљања и приступ страном тржишту, који би почивао на снажнијој иницијативи привредника у обе земље. Од изузетног значаја је и повољан привредни амбијент, без ограничавајућих фактора, попут сложене административне процедуре, сматра Цвејтичанин.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала