Слушајте Sputnik
    Економија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1164
    Пратите нас

    Србија треба да инсистира да се нађе неки договор са „Гаспромом“ и да ми не купујемо гас на обали Немачке, где „Северни ток 2” долази на копно, већ да се праве неки другачији аранжмани.

    Руски „Гаспром“ почео је пре неколико дана изградњу морског дела гасовода „Турски ток“, који ће дном Црног мора гас из Русије довозити до Турске. Министар енергетике Србије Александар Антић изјавио је да Влада Србије пажљиво прати тај пројекат, пошто би, како је навео, наша земља евентуално могла да му се прикључи уколико би се тај гасовод развијао у наредном периоду.

    Јелица Путниковић, уредница „Балкан магазина“ и емисије „Енергије Спутњика“ објашњава да је Русија својевремено, када је одустала од изградње „Јужног тока“ и почела преговоре о градњи „Турског тока“, планирала да капацитет тог гасовода буде 63 милијарде кубних метара гаса, колико је приближно требало да има „Јужни ток“.

    „Међутим, у међувремену је капацитет ’Турског тока‘ смањен и сада ће се градити једна цев капацитета од око 15 милијарди кубних метара до Турске, и још једна која би требало да буде намењена европским потрошачима. Ту је, међутим, велики проблем што од турско-грчке границе ка Европи нема ниједног гасовода који би водио тај енергент“, напомиње Путниковићева.

    Како каже, гради се гасовод „ТАП“ у њему, према постојећем пројекту, нема слободних капацитета, а и није планирано да тај гасовод иде према Србији или да неки његов крак буде намењен потрошачима наше земље.

    „Зато су врло мале шансе да ће Србија моћи да нађе своје место у снабдевању овим гасоводом. Поред тога, сада имамо и прилично нестабилну политичку ситуацију у Македонији и заправо нема финансијера који би градио било какав гасовод од турско-грчке границе према Европи“, напомиње саговорница Спутњика.

    Она додаје да се, када је реч о „Северном току 2“, тај гасовод гради да би надоместио транзит гаса преко Украјине и јасно је да ће ту бити вишка гаса. Проблем је, међутим, у томе што би за Србију гас тада био много скупљи.

    „То значи да бисмо ми морали да платимо, уколико са Русима другачије не испреговарамо, транзит гаса преко целе Европе, од немачког Балтика до Србије. Оно на чему Србија треба да инсистира је да се нађе неки договор са ’Гаспромом‘ и да ми не купујемо гас на обали Немачке, где ’Северни ток 2‘ долази на копно, већ да се праве неки другачији аранжмани. Наравно, потребно је видети да ли ће се у Европи наћи финансијери који ће можда градити неки гасовод преко Балкана. Уколико се то деси, треба инсистирати да тај гасовод не иде преко Грчке, Бугарске и Румуније, већ преко Србије“, истиче Јелица Путниковић.

    Она напомиње да не треба заборавити да се у међувремену огласила Румунија која је врло заинтересована да преко њене територије иде неки гасовод који би се убудуће градио и да зато Србија треба благовремено да реагује.

    Тагови:
    путниковић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога