Београд+ 11°C
Ниш+ 11°C
Слушајте Sputnik
    Монитори са индексима акција на њујоршкој берзиПаника на Волстриту

    Први аларм: Како је пад акција на Волстриту спречио да „пукне балон“

    © AFP 2018 / Bryan R. Smith © AP Photo / Richard Drew
    1 / 2
    Економија
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 238

    Пошто је месецима на свим берзама света било присутно јачање цена акција, а то за последицу има креирање финансијског мехура, њихов пад је био очекиван. Можда ћемо већ крајем недеље видети њихов благи опоравак.

    У дану у којем су акције биле у „слободном паду“, како је сликовито „Си-Ен-Ен“ описао ситуацију на Волстриту, индустријски индекс Дау Џонс је у понедељак увече укњижио најгори резултат забележен на затварању берзе. Дешавања на Волстриту су јутрос повукла и пад на другим берзама.

    Суноврат Дау Џонса био је његов највећи дневни пад од светске финансијске кризе 2008. године, пошто је пао за скоро 1.600 поена. Купци су реаговали и ублажили штету, али је Дау Џонс на затварању берзанског дана и даље био у паду у износу од 1.175 поена.

    Ретко виђена распродаја акција настављена је у уторак на азијским и европским берзама.

    Азијско-пацифички индекс (МСЦИ) јутрос је био у минусу 3,5 одсто, Никеи на Јапанској берзи чак 5,5 одсто, док су цене акција у Шангају, Сингапуру, Јужној Кореји, Аустралији и Хонг Конгу пале између 1,6 и 4,3 одсто.

    „Окидач“ за клизање индекса био је у вести од петка која је показала да запосленост у САД и плате расту, а са њима и потрошња, што је значило убрзање инфлације. А она ће, очекивано, опет довести до заоштравања монетарне политике, односно раста каматних стопа.

    То је изазвало раст приноса на америчке државне обвезнице, због чега су инвеститори новац преусмерили са акција на обвезнице, а то је довело до пада вредности акција.

    Да ли су узроци који су довели до таквих кретања на Волстриту, ипак, довели тек до „краткорочних колебања тржишта“, како је то прокоментарисала Бела кућа? Када се може очекивати стабилизација тржишта и какве последице садашња догађања могу изазвати?

    Саговорник Спутњика, професор Економског факултета у Београду и некадашњи гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић каже да се, речником финансијских аналитичара, догодила једна врло озбиљна корекција цена на финансијском тржишту, која, како додаје, није неочекивана.

    Он подсећа да је претходно, месецима, на свим берзама света било присутно јачање цена акција, а то за последицу има креирање финансијског мехура, ефекта који је, како каже, у финансијама добро познат.

    Шошкић напомиње да смо у последње време имали прилику да видимо врло сличну ситуацију са биткоином којем је вредност месецима вртоглаво расла, па је и било реално очекивати да дође до пада.

    Такав је случај био и са ценама акција на Волстриту и другим берзама, индекси су достигли највише нивое захваљујући стабилном расту светске привреде, ниској цени новца и расту зарада компанија.

    „У тренутку када цене акција расту многи улазе у ту активу, не са жељом да купе нешто што је реално јефтино, него нешто што је дефакто скупо, али очекујући да ће постати још скупље. На том узлазном тренду добар део инвеститора гради своју стратегију“, објашњава Шошкић.

    Криза на берзи
    © AP Photo / Richard Drew
    Криза на берзи

    У тим ситуацијама се, указује он, активирају такозвани „стоп лос“ налози који, по правилу, утичу на заустављање раста цена и подстицање њиховог пада.

    Зато је ова корекција очекивана, мада према Шошкићевој оцени, можда мало прекомерна, с обзиром на профитабилност и добре финансијске показатеље компанија чије су акције доживеле знатан пад.

    „Постоји врло јака аргументација за то да ће ова корекција можда потрајати неколико дана, а можда ћемо крајем недеље видети благи опоравак. Јер када цене овако нагло падну то је, поред осталог, сигнал и за многе који су желели да иду на тржиште, а то нису хтели по високим ценама, да сада искористе овај пад и да инвестирају“, објашњава професор Економског факултета.

    Може лако да се деси, каже он за Спутњик, да се тај пад крајем недеље заустави или претвори у благи раст.

    У сваком случају, он сматра да ће се цене акција стабилизовати на нижем нивоу од претходног, не верујући да ће се скоро поновити њихов ниво из претходног периода.

    На питање о последицама, некадашњи гувернер НБС-а каже да ће имовина финансијских институција које у свом портфолију, у свом поседу имају хартије од вредности чије цене падају, бити нижа и суочиће се са топљењем вредности своје активе.

    „То је случај и са осигуравајућим компанијама и са пензијским фондовима, делимично и са банкама, посебно са оним инвестиционим. И то није занемарљив ефекат“, истиче Шошкић.

    Последица ће, свакако, бити у рестриктивнијој монетарној политици, јер ће америчка Управа федералних резерви (ФЕД), како се већ процењује, и ове године, као и прошле, у три наврата подићи основну каматну стопу. А то неће остати без утицаја на потезе Европске централне банке (ЕЦБ) и других централних банака по питању каматних стопа, напомиње Шошкић. У том случају ће, сликовито објашњава, понестајати даха тој великој тражњи за акцијама која је била присутна последњих месеци, па и година. Самим тим, ни те цене више неће ићи тако високо као што су ишле.

    На питање да ли би кретања на Волстриту, ако не директно, оно индиректно, својим утицајем на потезе ЕЦБ, могла да се одразе и на наше тржиште, Шошкић истиче да то што се дешава у Европи доста утиче на нас.

    „Уколико ЕЦБ одлучи да изађе из програма квантитативних олакшица (којима је куповином државних и компанијских обвезница чланица еврозоне и ниским каматама покушала да погура европску привреду), то ће се онда одражавати на каматне стопе и у зони евра и у зони валута које су непосредно везане за евро, а у ту групу улази и српски динар. Дакле, можемо по том основу да имамо благи раст каматних стопа, па и оних које би Србија плаћала за свој јавни дуг, односно за будућа задуживања“, објаснио је Шошкић.

    За саме грађане и за привреду тај утицај ће бити присутан најпре у домену корекције еурибора, основне каматне стопе, која је сада на историјском минимуму, па самим тим и цене кредита који су код нас везани за еурибор, односно евро, истиче Шошкић за Спутњик.

    Кина, берза
    © AP Photo / Ahn Young-joon
    Кина, берза

    „Мислим да је укупно гледано ово први аларм. Оно што се дешавало крајем прошле године у САД, када је због празника дошло до огромног раста потрошачког сектора и посредно раста цена акција, навело је да се говори о расту економије, а тиме и о расту шпекулативних балона. Али за сада се може претпоставити да ће све остати у оквирима тржишне корекције“, каже експерт Руског института стратешких истраживања Николај Трошин.

    Он сматра да ФЕД спроводи политику повратка на традиционалне методе регулисања и да је метода „квантитативног попуштања“ одавно исцрпела своје могућности.

    „Ако раст каматних стопа остане у очекиваним оквирима, не би требало очекивати било какву катастрофу“, сматра Трошин.

    Према мишљењу аналитичара Фјодора Бизикова, овај пад вредности акција, односно корекција до које је дошло, може бити позитиван фактор, јер се с обзиром на досадашњу динамику кретања цена акција, њихова корекција се и очекивала. Само се, каже, није знало колика ће заправо бити та корекција. После скоро две године током којих није било већег колебања цена дошло је до праска који се може упоредити са оним што се претходни пут десило у августу 2015. и у јесен 2008. године, каже Бизиков за Спутњик.

    Према његовој оцени, може се говорити о шпекулативној корекцији цене акција.

    Окидач за ту корекцију су били позитивни показатељи, односно раст америчке економије, што је провоцирало да они који иначе добро стоје, зараде још више.

    „Дошло је до помало апсурдне ситуације. Они који су добро зарадили на акцијама, израчунали су да им је довољно и да могу да продају. А потом су зарађени новац уложили у куповину државних обвезница САД“, указује овај аналитичар.

     

    Тагови:
    Волстрит, акције, берза
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога