Иако је динар у последњих неколико година више него стабилан, десетине наших банака нису снизиле камате на минус, који у просеку износи око 30 одсто годишње, пишу „Вечерње новости“.
Како се у тексту наводи, када се прерачуна, резулат показује да на сваку хиљаду динара дозвољеног минуса, банци годишње иде бар триста динара камате, а на сваку хиљаду недозвољеног, банкари зараде и по седамсто динара.
Камата на недозвољени минус у Сосијете женерал банци износи 72,6 одсто, а највиша цена коришћења дозвољеног минуса је у Еуробанци и износи 36,36 одсто.
Како лист наводи, камате су толике да су довољне за исплату зарада запосленима у банци.
Према подацима Народне банке Србије из јануара, просечна годишња каматна стопа за коришћење порекорачења по текућем рачуну износи 29,46 одсто.
То се може упоредити са просечном ценом кеш кредита одобреног на 12 месеци, који износи 8,71 одсто на годишњем нивоу.
У Србији укупно 4,9 милиона грађана има отворен бар један текући рачун у банци, а дозвољени минус, који је био замишљен да се „премости“ јаз од једне до друге плате или пензије, претворио се у једнократну позајмицу у који, наводи лист, „ко једном уђе тешко из дуга излази, па се решења налазе у рефинансирајућим кредитима“.
Додатни проблем, наводи се, настаје када се клијент задужи преко дозвољеног минуса. Тада се рачун „зацрвени“, а камата скочи на поменутих 72,6 одсто.
Према подацима кредитног бироа при Удружењу банака Србије, тренутно су у „црвеном“ 242.272 текућа рачуна. То су они са којих је утрошено више од износа дозвољеног минуса, па из „црвеног“ не могу да изађу дуже од два месеца.
Њихов дуг је, наводи се, достигао готово пет милијарди динара, што је око 40 милиона евра.
