Слушајте Sputnik
    Луковска бања, јединствено место у Србији са 37 извора термалне воде, истовремено и највиша бања у нашој земљи, 681 метар изнад мора.Сајам туризма у Москви, штанд Србије

    Руски туристи обожавају Србију, а најјачи адут још нисмо ни почели да користимо

    © Sputnik / Јована Вукотић
    1 / 2
    Економија
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    Хало Москва (49)
    1671

    Српска престоница се може похвалити растом броја посета руских туриста од чак 27 одсто у односу на раније периоде. Београд се са највећом пажњом и бригом односи према руским туристима. Намера српских туристичких радника је да се и даље труде око туриста из Русије које занимају и културно-историјска баштина али и спорт, забава и еколошки туризам.

    Традиционално је на сајму туризма у Москви присутна Општина Чајетина, која представља понуду Златиборског округа.

    „Наша општина је једина локална самоуправа која има канцеларију за сарадњу са Руском Федерацијом оформљену с намером да олакшамо међусобне контакте. У следећој фази желимо да оспособимо канцеларију да помаже различитим произвођачима из нашег краја да лакше наступају на руском тржишту“, каже за Спутњик Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина.

    Наш саговорник истиче да су досад успели да направе добре контакте између златиборских хотелијера и руских туроператера, као и да на благу српску планину најпре долазе они руски туристи који су препознали њена лековита својства.

    „Посећују нас они који знају да је наша планина као ваздушна бања добра за реконвалесценте, али и припреме спортских екипа. Осим тога, форсирамо и развој сеоског и верског туризма. Досад смо се добро промовисали и позиционирали на руском тржишту. Наше компаније које извозе своје производе, попут ’Златиборца‘ и малинара, такође су добри промотери наше понуде“, објашњава Стаматовић.

    Председник Општине Чајетина је поносан због тога што су у оквиру сајма успоставили контакт са губернатором Калушке области и нада се да ће чак доћи до успостављања и авионске везе, што је, како додаје, досад био огроман проблем.

    „Руси желе да се успоставе авио-линије, њихове бројне нискобуџетне компаније су већ показале интересовање. Ми смо им понудили аеродром Поникве, који је током НАТО агресије био веома оштећен, али се обнавља и очекујемо да ће убрзо бити у функцији. Овај аеродром би био од кључног значаја не само за цивилни, већ и карго саобраћај. Такође, радимо на томе да за руске партнере у нашем златиборском округу отворимо слободну трговинску зону“, закључује Стаматовић и подвлачи захвалност руским деминерима који су део око писте очистили од остатака касетних бомби.

    О врло интересантној понуди, односно кружним турама кроз пет држава за које руским туристима нису потребне визе, говори Крсто Ашкрабић, директор агенције „Луна травел“ из Београда:

    „Путовање почиње из Србије, где показујемо туристима Нови Сад, Београд и Ниш, следећа је Македонија, односно Скопље и Охрид, потом у Албанији Тирану и Скадар, следи Црна Гора, то јест Будва и Котор, и онда Требиње, Мостар, Сарајево, Вишеград и повратак у Србију преко Златибора“.

    „Контакт са руским туристима из провинцијалних али великих градова остварујемо преко филијала наших руских партнера. Жеља нам је да у будућности посетимо руске регионе, да учествујемо на локалним туристичким изложбама и сајмовима. Тамо врло мало знају о туристичкој понуди Србије, али смо им као дестинација интересантни. Недавно смо потписали уговор са партнером из Новосибирска, и већ је било конкретних предлога за будуће туре и озбиљнију сарадњу“, објашњава наш саговорник.

    Ашкрабић додаје да је Србија као дестинација интересантна руским туристима најчешће у пролеће или јесен, а да су бање изузетак, јер су актуелне током читаве године.

    Туристичку организацију Чачка представљао је Војин Јаковљевић, који је истакао да је презадовољан и организацијом сајма и посетом заинтересованих. Наш саговорник каже да су остварили неколико врло значајних контаката са највећим руским туроператерима, као и да су део њихове понуде Овчарско-кабларска клисура, Атомска бања, али и културно-историјско наслеђе града Чачка. Осим великих туристичких агенција, интересовање су показале и мале, специјализоване за одређену врсту путовања.

    „На пример, остварили смо контакт са ’Хани травел‘, туристичком агенцијом из Москве, која се бави организацијом брачних путовања. Њихови представници показали су интересовање за Чачак и околину из бројних разлога. На првом месту, звучи примамљиво то што нису потребне визе, што је Београд као центар доброг провода и ноћног живота близу, а са друге стране Чачак нуди квалитетан одмор у природи, верски туризам — екскурзије по манастирима, обиласке културно-историјских споменика. Договор је да ми осмислимо и направимо понуду коју би они потом поставили у свој каталог за наредну сезону“, објашњава Јаковљевић.

    Директор Туристичке организације Чачак додаје да је приметно интересовање за еколошки туризам, авантуру и екстремне спортове. У том смислу, Јаковљевић наводи су имали састанак са представницима руске агенције за еко-туризам, који су унапред много читали и знају доста о Чачку и околини, о ендемским врстама флоре и фауне, Западној Морави и језеру Међувршје.

    „Србија жели да представи медицински туризам и потенцијале које има, али и да види шта други раде и каква им је понуда“, каже за Спутњик Мехо Махмутовић, државни секретар Министарства здравља. „Важно нам је да се упознамо са искуствима других како бисмо упоредили и оценили где је наше место. Србија има изузетно добре потенцијале и компаративне предности у многим сегментима, посебно у областима које ми овде нудимо а то су стоматологија и пластична и естетска хирургија, односно нудимо одличан квалитет за три до пет пута мање новца“, истиче државни секретар.

    Махмутовић каже да је жеља се да доводе пацијенти који желе да се улепшају, али истовремено да посете и градове, да оду на излете, у ресторане, да пуне касе и у другим сегментима. Ради се на „пакет понуди“, односно списку већ сертификованих ординација.

    „Пошто су руски туристи и пацијенти веома задовољни искуствима која су стекли у српским бањама, они би желели да у Србији раде и систематске прегледе, односно оно што се код њих некада звало ’диспанзеризација‘, вид прегледа ’од главе до пете‘ као кључни сегмент превентивне медицине“, објашњава Махмутовић.

    Представнице Туристичке организације Града Новог Сада кажу да су задовољне наступом али и интересовањем потенцијалних клијената и партнера. 

    „Посетиоци нашег штанда се углавном распитују које је најбоље време за посету Новог Сада, занимају их пешачке туре, обиласци културног наслеђа, манастира, интересују се за фестивале. Припремили смо материјале и брошуре на руском језику“, каже Данијела Милидраговић, представница за промоцију, и додаје да се туристи из Русије у последњих неколико година налазе се у групи од 10 најзаступљенијих.

    „Београд се може похвалити растом броја руских туриста од чак 27 одсто у односу на раније периоде“, истиче заменик директора Туристичке организације Београда Слободан Унковић.

    Унковић додаје да су током трајања сајма имали састанке са удружењем туристичких новинара и писаца. Заједно са Туристичком организацијом Србије, према речима Унковића, планирано је студијско путовање за већи број руских представника медија који се баве путописима и популаризацијом одређених дестинација.

    Тема:
    Хало Москва (49)
    Тагови:
    сајам туризма, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога