Слушајте Sputnik
    Сипање бензина

    Енормно поскупљење горива у Србији — шта је истина

    CC0 / Pixabay
    Економија
    Преузмите краћи линк
    4120

    Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије (УНКС) Томислав Мићовић не очекује било какво енормно поскупљење горива у Србији.

    Он је коментарисао потенцијалне цене о којима се последњих дана спекулише у јавности.

    „Било какве катаклизмичне и спектакуларне најаве о драстичном поскупљењу горива у Србији су паушалне, јер не постоји ниједан показатељ у овом тренутку који може рећи да ће цена горива енормно поскупети“, каже Мићовић за Танјуг.

    Поскупљење горива од пар динара у последњих неколико недеља је, како оцењује, последица кумулативног ефекта различитих тржишних утицаја, међу којима је и повећање акцизе на нафтне деривате.

    „Од почетка године до данас бензин је поскупео за близу 2 динара, дизел за близу 4 динара, а у том периоду акциза је повећана за 1,6 динара, што, када се укључи у основицу за ПДВ, значи близу 2 динара“, наводи Мићовић.

    Према његовим речима, ни тренутне промене на светском тржишту нафте и нешто виша цена тог енергента у односу на претходни период, нису довеле до неког великог поскупљења, јер се утицај цене сирове нафте на цену горива на пумпама одрази у одложеном периоду — за месец, месец и по дана.

    Додаје да би могло да се деси и да, под дејством неких других утицаја, дође до неутрализовања тог ефекта. 

    Мићовић, међутим, упозорава да би требало повести рачуна о постојању довољних залиха на домаћем тржишту, због чега се држава мора позабавити тиме да обезбеди довољан ниво обавезних резерви како би била у стању да одговори на евентуалне поремећаје на тржишту.

    „Када настану тензије на Медитерану, без обзира што сам Медитеран није тако велики извор сирове нафте, али је врло значајан за њен транспорт, може доћи и до поремећаја. То је оно што може бити опасно и много опасније од било каквог скока цена“, напомиње саговорник Танјуг.

    Све земље ЕУ имају обавезне залихе деривата нафте прописане директивама ЕУ, а Србија је, као земља кандидат и чланица Енергетске заједнице, такође потписала обавезу да обезбеђује залихе за 61 дан просечне дневне потрошње деривата нафте, након чега је увела обавезу плаћања накнаде за формирање обавезних резерви.

    „Од 2014. године, сви ми, купујући гориво на бензинским станицама, заправо уплаћујемо 2,6 динара или са ПДВ-ом 3,12 динара у буџет Републике Србије за куповину обавезних резерви“, напомиње Мићовић, али истовремено доводи у питање да ли се тај новац и троши за те намене. 

    Како оцењује, актуелна цена нафте типа „брент“ од 74 долара по барелу је значајно нижа у односу на период од 2010. до 2013. године, када се кретала између 100 и 110 долара, али јесте већа у односу на прошлу годину.

    „Сада смо управо у периоду тренда раста цена сирове нафте, али само пре месец дана је био тренд пада. То показује да је реч о једном врло живом, динамичном тржишту и истовремено врло плашљивом када су у питању овакве тензије као што се дешава на Блиском истоку“, истиче он.

    За све у нафтној индустрији је, како каже, врло важан податак колика ће бити просечна годишња цена „црног злата“ у 2018. години, која је почетком године, када су рађене процене на основу анализе тржишта, пројектована на нивоу од 57 до 64 долара.

    Међутим, у те процене нико не може да уврсти геополитичке тензије и ратне сукобе, јер је то нешто што настаје у времену, закључио је Мићовић.    

    Танјуг

    Тагови:
    бензин, гориво, цена, поскупљење
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога